US-01/1
UNIVERZITET UNION BEOGRAD
BEOGRADSKA BANKARSKA AKADEMIJA
Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije
Predmet
Finansijski menadžment
Seminarski rad
Dugoročne hartije od vrednosti
Ime i prezime mentora:
Ime i prezime kandidata:
Zoran Grubišić
Katarina Savić
Broj indeksa: 56/2019
Mesto i datum izrade
Beograd, maj 2020.godine
SADRŽAJ
1.UVOD
2.AKCIJE
2.1. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH (OBICNIH) AKCIJA
2.2. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA
2.3. PODTIPOVI AKCIJA
2.4. REALNA VREDNOST AKCIJE
2.5. CENA AKCIJE
2.6. OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA
2.7.(FOR YOUR INFORMATION)-
Kako trgovati akcijama na Beogradskoj berzi-
3. OBVEZNICE
3.1. FINASIRANJE EMISIJOM OBVEZNICA
3.2. PODELA OBVEZNICA
3.3. EMISIJA OBVEZNICA
3.4. ODREÐIVANJE CENA OBVEZNICA
4.ZAKLJUČAK
Akcije daju akcionaru određena prava. Bez obzira na vrstu akcije, akcionar uvek ima
pravo na dividendu i na deo likvidacione ili stečajne mase, koja preostane kada su podmireni
poverioci društva. Ta prava su obligaciono-pravnog karaktera, a ako akcionar ima pravo na
upravljanje društvom onda i u pitanju akcije sa pravom ucešca.
Akcije su nedeljive. Akcionar ne može prava koja proizilaze iz akcije da podeli na dva
ili više lica. U slučaju ako postoji više od jednog vlasnika akcije, vlasnici čine u akcionarskom
društvu jednog akcionara. U knjigu akcija se upisuje ime zajedničkog punomoćnika.
Nominalna vrednost akcije
je njena prva procenjena i planirana vrednost sa kojom se
akcija prvi put emituje na tržište.
Prometna vrednost akcije
može biti različita od njene nominalne vrednosti; može biti
jednaka, da bude iznad ili ispod nominalne vrednosti akcije. Nominalna vrednost se može
menjati kod narednih emisija akcija, što zavisi od prometne vrednosti akcija. O promeni
nominalne vrednosti odlučuju preduzeće, reprodukciona banka i novčana berza akcija.
Nominalna vrednost akcija se utvrđuje na osnovu kapitala preduzeća i poređenjem jedinične
vrednosti akcije iste ili slične delatonosti na domaćem ili stranom tržištu. Polazni broj akcija se
utvrđuje podelom planiranog osnivačkog kapitala sa utvrđenom nominalnom vrednosti.
Prodaja prve emisije akcija može biti najviše do 50% vrednosti osnivađkog kapitala.
Bruto profit preduzeća predstavlja razliku između ukupnog prihoda i troškova, a neto
profit se dobija kada se od bruto profita odbiju obaveze prema državi. Krajnji poslovni cilj
preduzeca je stvaranje što većeg neto profita po jednom zaposlenom, po jedinici proizvoda, po
jedinici snage proizvodne opreme ili po jedinici izgrađenog građevinskog prostora preduzeća.
Dividenda je udeo jedne akcije u neto profitu preduzeca. Ona je određena putem
novčane berze akcija, na osnovu bilansa preduzeća, izveštaja reprodukcione banke i ocene
boniteta preduzeća. One se isplacuju jedanput godišnje, na osnovu stanja bilansa akcija.
2.1. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH (OBICNIH) AKCIJA
Redovne ili obične akcije su pismene isprave o trajno uloženim sedstvima u osnovni
kapital akcionrskih društva i označavaju vlasništvo nad delom akcionarskog društva. Akcionari
imaju odrđena prava:
1. pravo na upravljanje pošto snose rizik poslovanja, i najviše su zaintereseovani za
ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplaćuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih
akcija i obveznika koji dobijaju fiksni prinos u obliku povlašcene dividende, tj. kamate. Vodeću
ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija, u praksi se cesto akcionari udržuju
štiteci svoje interese.
2. pravo na dividendu- tj. deo ostvarene dobiti. Isplata dividende nije zagarantovana
ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluci da zadrži celokupni dobitak.
Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija.
3. na isplatu dela likvidacione mase- u slucaju likvidacije preduzeća a posle poverioca
vlasnika obveznica i povlašcenih akcija, u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj
vrednosti akcija koje poseduju.
Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje,
osnivanje i razvoja preduzeća. Prodajom redovnih akcija preduzeće povećava osnovni kapital u
pasivi, čime se povećava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduženosti, pod uslovom
da se ne poveća pozajmljeni kapital.
