Evropsko udruženje slobodne trgovine (European Free Trade Association, ili EFTA) je formirano 1959. godine, a stupilo je na snagu u prvom polugodištu 1960. godine. Formiralo ga je 7 zapadnoevropskih zemalja – Velika Britanija, Austrija, Švajcarska, Danska, Švedska, Norveška i Portugal.

Ciljevi ove asocijacije bili su znatno skromniji, stepen integracije znatno niži, a carinska politika prema nečlanicama bila je znatno elastičnija nego u slučaju Evropske zajednice. Članice EFTA  su odlučile da ukinu carinske barijere i kvantitativna ograničenja u međusobnoj razmeni, ali samo za industrijske proizvode. Uz to, prihvaćena je politika ujednačavanja nivoa subvencija izvoza i normi i za poštovanje fer konkurencije na području zemalja ove asocijacije. Bitno je naglasiti da su zemlje članice EFTA zadržale pravo nacionalne carinske tarife prema trećim zemljama. Kasnije su, pored osnivača, članice EFTA postali Finska, Island i Grčka.

Prilikom formiranja EFTA bilo je predviđeno da se do 1969. godine potpuno ukinu carine u međusobnoj trgovini, a to je ostvareno tri godine pre predviđenog roka (1966 godine).

Zahvaljujući ovom udruženju, međusobna trgovina je u 60-im godinama dinamično rasla. Ali ipak, ne takvim intezitetom kao što je bio slučaj sa Evropskom zajednicom, što je bila posledica činjenice da je EFTA bila skup prilično različitih zemalja, kako u pogledu nivoa razvijenosti tako i geografske lokacije, političkog statusa, pa i motiva ulaska u ovu asocijaciju, što ju je u startu činilo znatno manje kompaktnom nego što je bio slučaj sa Evropskom zajednicom.

Tokom 1972. i 1973. godine između Europske zajednice i svake pojedinačne zemlje Evropskog udruženja slobodne trgovine, zaključen je sporazum o ukidanju carina u međusobnoj razmeni industrijskih proizvoda i time je formirana Evropska zona slobodne trgovine za industrijske proizvode ili, kako se često naziva Evropski sistem slobodne trgovine.

Od 1977. godine pa do kraja 80-ih godina u okviru Europske zone slobodne trgovine ukinute su sve carinske barijere u razmeni industrijskih proizvoda, ali su se zadržale mnoge vancarinske barijere. U cilju prevazilaženja tih barijera, ali i proširenja saradnje u razvoju tehnologije, saobraćaja, proizvodnih sektora, socijalne politike, kulture, zaštite čovekove okoline i sl. zajedničkom deklaracijom ministara Evropske zajednice i EFTA omogućeno je bitno proširenje saradnje i u ovim oblastima.

S obzirom da su većinu međunarodne razmene zemlje EFTA-e obavljale sa Evropskom zajednicom, one su bile prinuđene da prihvate i uklanjaje fizičke, tehničke, fiskalne i druge barijere i da prihvate zajednički program istraživanja i razvoja  tzv. (EUREKA), sve u cilju boljeg funkcionisanja Evropske zone slobodne trgovine. Zbog toga su zemlje EFTA bile prinuđene i da usklađuju svoju ekonomsku politiku sa Evropskom zajednicom i da svoje zakonodavstvo usklađuju sa zakonodavstvom te zajednice. Kao posledica svega toga, zemlje EFTA-e su postigle viši stepen integracije nego što je bilo predviđeno konvencijom o formiranju. Samim tim, došlo je do intenzvnog prožimanja i pojačavanja spona između takve dve integracione celine, pa se njihov prostor pretvorio u jedinstven Evropski ekonomski prostor (European Economic Area), pa preostale članice EFTA-e imaju praktično u Evropskoj uniji status pridruženih članica.

Zbog gore navedenog, ali i zbog svog dugoročnog ekonomskog intersa, tokom vremena sve veći broj članica EFTA postaju punopravne članice Evropske zajednice, odnosno Evropske unije. Prvo je dominantna članica EFTA-e – Velika Britanija postala punopravni član Evropske zajednice 1972 godine, a zatim to postaju Danska, Portugal i Grčka. Od 01.01.1995. punopravne članice Evropske unije postaju Austrija, Švedska i Finska, tako da danas EFTA-u čine četiri međusobno geografski prilično udaljene zemlje: Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn.

U ovom radu potrudiću se da objasnim pojam i funkciju same Evropske zone slobodne trgovine (EFTA), u prvom delu bavi ću se samim nastankom Evropske unije, njenom politikom i institucijama, dok ću u drugom delu opširnije predstaviti Evropsku zonu slobodne trgovine. U poslednjem delu i zaključnom razmatranju kratko ću spomenuti moja zapažanja o budućnosti EFTA-e.