background image

Универзитет у Новом Саду

Пољопривредни факултет

НЕЗАПОСЛЕНОСТ

“СЕМИНАРСКИ РАД“

Принцип економије

Ментор: 

Студент:

Проф. МСц. Мирела Томаш Симин                                    Катарина  
Карановић 035/2017Р

                                                                                                      Сања Јаковљевић  
029/2017Р

background image

                                                                                                  Бранислав Симетић  
013/2017Р

Нови Сад, новембар, 2017.

САДРЖАЈ:

САДРЖАЈ:............................................................................................................................2
УВОД.....................................................................................................................................3
1. СТОПЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ......................................................................................5
1.1.  ПРОБЛЕМ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У СРБИЈИ.......................................................8
2. УЗРОЦИ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.................................................................................12
2.1.  ПОСЛЕДИЦЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ....................................................................13
3. НЕЗАПОСЛЕНОСТ У ПРИВРЕДИ СРБИЈЕ...........................................................14
4. ИСТРАЖИВАЊА О НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.............................................................17
5. Незапосленост у Србији и земљама Европе..................................................20
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................23
ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................24

2

Page 3 is redacted
background image

4

background image

1. СТОПЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Стопа   незапослености   представља   удео   незапослених   лица   у 

укупном   фонду   радне   снаге,   који   чине   запослена   и   незапослена 
лица.     Према   подацима   Међународне   организације   рада   (ИЛО: 
Глобал Емплоyмент Трендс, јануар 2007), крајем 2006. године у свету 
је било евидентирано 195,2 милиона незапослених лица, 

Што даје стопу незапослености на глобалном нивоу од 6,3%. С 

обзиром   да   се   глобална   стопа   незапослености   унатраг   неколико 
година налази на приближно истом нивоу, намеће се закључак да 
опоравак   светске   привреде,   након   релативног   успоравања   у 
периоду   2001-2003,   није   резултирао   смањењем   укупне 
незапослености. Поред апсолутног нивоа незапослености, посебно 
забрињава   чињеница   да   је   у   2006.   години   1,37   милијарди 
запослених остварило доходак нижи од $2 по дану, што се сматра 
апсолутном границом сиромаштва. Као што  се види из табеле која 
следи, у периоду 19932003. године, дошло је до раста глобалне стопе 
незапослености, и то највише у Југоисточној Азији и земљама у 
транзицији (чак и поред апсолутног смањивања контингента радне 
снаге   у   транзиционим   привредама),   док   је   у   развијеним, 
индустријализованим   земљама   стопа   незапослености   опала   у 
истом   периоду.   Релативно   најнижа   стопа   незапослености 
забележена   је   у   региону   Источне   Азије,   где   је   евидентиран   и 
најбржи раст бруто домаћег производа (БДП).

У савременим тржишним привредама стопа незапослености се 

креће   између   2   -   4%   (нпр.   Луксембург,   Холандија)   па   до   19,5% 
(Пољска),   док   је   у   ЕУ15   стопа   незапослености   у   2002.   години 
износила   7,7%, а око 5% у САД, при чему се битно разликује удео 
тзв.   дуготрајне   незапослености   (без   посла   дуже   од   12   месеци)   у 
укупној   незапослености.   На   пример   у   САД   2004.   године   ова 
кетегорија има удео од 12,7%, у ЕУ15 42,4%, док је у Чешкој удео 
дуготрајне   незапослености   у   укупној   незапослености   преко   50%. 
Скоро идентични трендови и структуре су присутни у различитим 
деловима   глобалног   тржишта   рада.   Међу   незапосленим   лицима 
домонирају младе особе, припадници етничких мањина и лица са 

5

Page 6 is redacted
background image

1. Фикциона   незапосленост     -   настаје   услед   краткорочних 

промена   на   тржишту   рада,   услед   на   пример   потраге   за 
боље   плаћеним   или   другачијим   послом,   а   сагледавање 
пословних   прилика   и   прикупљање   информација   траје 
извесно време.

2. Структурална   незапосленост   –   резултат   је   дугорочних 

структурних промена у привреди, тј. промена у понуди и 
тражњи   за   радом   у   појединим   делатностима, 
индустријама, регионима, итд. Настанак нових индустрија 
које траже специфична знња и вештине (нпр. графички 
дизајн) или гашење тзв. традиционалних индустрија, као 
што   је   текстилна,   услед   конкуренције   из 
новоиндустријализованих,   источних   земаља,   доводи   до 
раста незапослености.

3. Класична   (добровољна)   незапосленост   –   настаје   услед 

сувише високих реалних најамнина, што резултира падом 
тражње за радом и повећањем незапослености. 

4. Циклична   незапосленост   –   јавља   се   због   ниске   укупне 

тражње у привреди која није у могућности да абсорбује 
укупан   потенцијални   производ   у   земљи,   те   је   стварно 
реализовани   производ   (реални   оутпут)   мањи   од 
потенцијалног. Другим речима, циклична незапосленост је 
разлика   између   стварног   броја   запослених   и   броја   лица 
која би била запослена на нивоу потенцијалног производа.

5.   Природна (одржива) стопа незапослености – формира се 

на равнотежном нову реалних надница и представља део 
радне   снаге   који   не   жели   или   није   у   могућности   (због 
неодговарајућих   квалификација)   да   прихвати   понуђене 

7