Nezaposlenost

Универзитет у Новом Саду
Пољопривредни факултет
НЕЗАПОСЛЕНОСТ
“СЕМИНАРСКИ РАД“
Принцип економије
Ментор:
Студент:
Проф. МСц. Мирела Томаш Симин Катарина
Карановић 035/2017Р
Сања Јаковљевић
029/2017Р

Бранислав Симетић
013/2017Р
Нови Сад, новембар, 2017.
САДРЖАЈ:
САДРЖАЈ:............................................................................................................................2
УВОД.....................................................................................................................................3
1. СТОПЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ......................................................................................5
1.1. ПРОБЛЕМ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У СРБИЈИ.......................................................8
2. УЗРОЦИ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.................................................................................12
2.1. ПОСЛЕДИЦЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ....................................................................13
3. НЕЗАПОСЛЕНОСТ У ПРИВРЕДИ СРБИЈЕ...........................................................14
4. ИСТРАЖИВАЊА О НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.............................................................17
5. Незапосленост у Србији и земљама Европе..................................................20
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................23
ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................24
2


4

1. СТОПЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
Стопа незапослености представља удео незапослених лица у
укупном фонду радне снаге, који чине запослена и незапослена
лица. Према подацима Међународне организације рада (ИЛО:
Глобал Емплоyмент Трендс, јануар 2007), крајем 2006. године у свету
је било евидентирано 195,2 милиона незапослених лица,
Што даје стопу незапослености на глобалном нивоу од 6,3%. С
обзиром да се глобална стопа незапослености унатраг неколико
година налази на приближно истом нивоу, намеће се закључак да
опоравак светске привреде, након релативног успоравања у
периоду 2001-2003, није резултирао смањењем укупне
незапослености. Поред апсолутног нивоа незапослености, посебно
забрињава чињеница да је у 2006. години 1,37 милијарди
запослених остварило доходак нижи од $2 по дану, што се сматра
апсолутном границом сиромаштва. Као што се види из табеле која
следи, у периоду 19932003. године, дошло је до раста глобалне стопе
незапослености, и то највише у Југоисточној Азији и земљама у
транзицији (чак и поред апсолутног смањивања контингента радне
снаге у транзиционим привредама), док је у развијеним,
индустријализованим земљама стопа незапослености опала у
истом периоду. Релативно најнижа стопа незапослености
забележена је у региону Источне Азије, где је евидентиран и
најбржи раст бруто домаћег производа (БДП).
У савременим тржишним привредама стопа незапослености се
креће између 2 - 4% (нпр. Луксембург, Холандија) па до 19,5%
(Пољска), док је у ЕУ15 стопа незапослености у 2002. години
износила 7,7%, а око 5% у САД, при чему се битно разликује удео
тзв. дуготрајне незапослености (без посла дуже од 12 месеци) у
укупној незапослености. На пример у САД 2004. године ова
кетегорија има удео од 12,7%, у ЕУ15 42,4%, док је у Чешкој удео
дуготрајне незапослености у укупној незапослености преко 50%.
Скоро идентични трендови и структуре су присутни у различитим
деловима глобалног тржишта рада. Међу незапосленим лицима
домонирају младе особе, припадници етничких мањина и лица са
5


1. Фикциона незапосленост - настаје услед краткорочних
промена на тржишту рада, услед на пример потраге за
боље плаћеним или другачијим послом, а сагледавање
пословних прилика и прикупљање информација траје
извесно време.
2. Структурална незапосленост – резултат је дугорочних
структурних промена у привреди, тј. промена у понуди и
тражњи за радом у појединим делатностима,
индустријама, регионима, итд. Настанак нових индустрија
које траже специфична знња и вештине (нпр. графички
дизајн) или гашење тзв. традиционалних индустрија, као
што је текстилна, услед конкуренције из
новоиндустријализованих, источних земаља, доводи до
раста незапослености.
3. Класична (добровољна) незапосленост – настаје услед
сувише високих реалних најамнина, што резултира падом
тражње за радом и повећањем незапослености.
4. Циклична незапосленост – јавља се због ниске укупне
тражње у привреди која није у могућности да абсорбује
укупан потенцијални производ у земљи, те је стварно
реализовани производ (реални оутпут) мањи од
потенцијалног. Другим речима, циклична незапосленост је
разлика између стварног броја запослених и броја лица
која би била запослена на нивоу потенцијалног производа.
5. Природна (одржива) стопа незапослености – формира се
на равнотежном нову реалних надница и представља део
радне снаге који не жели или није у могућности (због
неодговарајућих квалификација) да прихвати понуђене
7