Odlomak

Стопа незапослености представља удео незапослених лица у укупном фонду радне снаге, који чине запослена и незапослена лица.  Према подацима Међународне организације рада (ИЛО: Глобал Емплоyмент Трендс, јануар 2007), крајем 2006. године у свету је било евидентирано 195,2 милиона незапослених лица,

Што даје стопу незапослености на глобалном нивоу од 6,3%. С обзиром да се глобална стопа незапослености унатраг неколико година налази на приближно истом нивоу, намеће се закључак да опоравак светске привреде, након релативног успоравања у периоду 2001-2003, није резултирао смањењем укупне незапослености. Поред апсолутног нивоа незапослености, посебно забрињава чињеница да је у 2006. години 1,37 милијарди запослених остварило доходак нижи од $2 по дану, што се сматра апсолутном границом сиромаштва. Као што  се види из табеле која следи, у периоду 19932003. године, дошло је до раста глобалне стопе незапослености, и то највише у Југоисточној Азији и земљама у транзицији (чак и поред апсолутног смањивања контингента радне снаге у транзиционим привредама), док је у развијеним, индустријализованим земљама стопа незапослености опала у истом периоду. Релативно најнижа стопа незапослености забележена је у региону Источне Азије, где је евидентиран и најбржи раст бруто домаћег производа (БДП).

У савременим тржишним привредама стопа незапослености се креће између 2 – 4% (нпр. Луксембург, Холандија) па до 19,5% (Пољска), док је у ЕУ15 стопа незапослености у 2002. години износила  7,7%, а око 5% у САД, при чему се битно разликује удео тзв. дуготрајне незапослености (без посла дуже од 12 месеци) у укупној незапослености. На пример у САД 2004. године ова кетегорија има удео од 12,7%, у ЕУ15 42,4%, док је у Чешкој удео дуготрајне незапослености у укупној незапослености преко 50%.  Скоро идентични трендови и структуре су присутни у различитим деловима глобалног тржишта рада. Међу незапосленим лицима домонирају младе особе, припадници етничких мањина и лица са нижим степеном образовања, уз веће учешће незапослених жена. Стопа незапослености значајно је повезана са стопом раста укупног реалног производа (оутпута) земље, и то обрнуто (не)пропорцијално: незапосленост пада када реални оутпут расте брже од укупног потенцијалног производа у земљи и обрнуто, незапосленост расте када стварно произведени оутпут пада спорије од укупног производа који је могуће реализовати на нивоу привреде као целине. Ова кретања имају инверзни карактер, али не истог степена: потребно је, на пример, да реални производ порасте за више од 1%, да би се незапосленост смањила за 1%.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 18 stranica
  • POSLOVNA EKONOMIJA /
  • Školska godina: 2017
  • Seminarski radovi, Ekonomija
  • Srbija,  Novi Sad,  Poljoprivredni fakultet, Novi Sad  

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Komentari