Odlomak

Царине и царински систем сваке државе, па и Србије, имају велики значај при отвореној међународној робној рсзмени. Царина, у сваком смислу мора дс омогући рсзуман увоз, али и да инструменти царина и институти царинског система омогуће и поспеше извозне токове привреда у трснзицији и развоју, што се са пуним правом очекује и од царинског система Србије.

Појам и врсте царина

Царина представља обавезу увозника-извозника да, у моменту када роба прелази националну границу, плати прописану суму новца у корист државе. Царина представља врсту посредног пореза који се наплаћује када роба прелази царинску линију. Циљ царине није да повећа државни приход, већ заштита домаће производње, нарочито оне која тек почиње да се развија. Царине предствљају стабилан и дугорочан инструмент регулисања спољне трговине и заштите домаћег тржишта.

Основна подела царина, по критеријуму кретања робе у односу на тржиштеје на

• Увозне,

• извозне и

• транзитне царине.

Подела царина према циљу примене је на заштитне, фискалне, прохибативне и реторзивне. Такође, царине могу бити аутономне и уговорне (конвенционалне).

У већини земаља царинска тарифа се прописује законом.Царинска тарифа не може да се мења од случаја до случаја и према тренутној потреби као други инструменти спољнотрговинске политике.

Тарифе могу бити:

• фиксне (константна сума по јединици увезене робе или проценат цене)

• променљиве (износ варира у зависности од цене).

Опорезивањем увоза значи да ће људи мање куповати, јер постајe скупљи. Намера је да уместо тога купују локалне производе – подстичући економију земље. Тарифе стога пружају подстицај за развој производње и замену увоза домаћим производима. Тарифе имају за циљ смањење притиска стране конкуренције и смањење трговинског дефицита. Историјски су оправдаване као средство за заштиту индустрије у настанку, омогућавање супституције увоза индустријализацијом. Тарифе се такође могу користити за исправљање вештачки ниских цена за одређену увезену робу, збогизвозних субвенција или манипулације валутама.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Ostalo

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Komentari