SEMINARSKI RAD
Predmet: Berzansko poslovanje i hartije od vrednosti
Tema: Ključne funkcije berze
Mentor: Student:
2
SADRŽAJ
Uvod ................................................................................................
Berze ...............................................................................................
2
2. Pojam berze ...............................................................................
2
3. Elementi berze ...........................................................................
3
4. Princip rada berze .....................................................................
4
5. Vrste berzi ..................................................................................
5
Zaključak .......................................................................................
18
Literatura .......................................................................................
19
4
BERZE
Tržište kapitala kao sastavni deo finansijskog tržišta, predstavlja faktor globalizacije
nacionalnih ekonomija posebno preko svog instrumentalnog dela. Time se omogućava
investitorima iz gotovo celog svijeta da brzo i efikasno menjaju strukturu svog
investicionog portfolia, pri čemu se misli prvenstveno na investiranje u hartije od
vrednosti.
Berza je
organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti – akcijama i
obveznicama
. Zakon predviđa da se trgovanje akcijama može obavljati samo na
organizovanom tržištu.
Nekada je često upoređivana sa pijacom, mestom gde se susreću ponuda i tražnja i
određuju cene raznih dobara.
Razvoj tehnologije omogućio je da se nekadašnje pravilo trgovanja »uvek na istom
mestu i u isto vreme« danas zameni novim: »stalno i svuda«, ali berza i dalje ostaje
mesto susreta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. Berza ne kupuje, niti prodaje,
samo obezbeđuje uslove za ravnopravnost učesnika trgovanja.
2. POJAM BERZE
Berza prestavlja
institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi
obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i
mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hartija od vrednosti.
Drugim rečima,
berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim
instrumentima.
Poreklo reči BERZA objašnjava se u 2 varijante:
1. Reč
BERZA
potiče od latinske reči
BURSA
–
kesa
. Prvobitne berze bile su tržiste
novca, mesto gde se menjao domaći novac za novac drugih zemalja.
2.
Reč berza potiče
od sastanka trgovaca iz ratnih krajeva koji su se u 14. veku sastajali
u Belgiji (Brižu), u to vreme veoma poznate porodice Van der Beurse u čijoj je zgradi
obavljana trgovina hartijama od vrednosti.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije,
odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One
su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila
trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose
posebna pravila.
5
U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka
– to su redovna sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i
srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe i
mogućnostima njene nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji,
Firenci, Parizu...
Drugi period pocinje od 17. veka
– to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju
hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se povećava broj kapitalističkih
preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih
mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.
Treći period počinje od polovine 19. veka
- kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji,
veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu
standardne oznake kvaliteta.
3. ELEMENTI BERZE
Tri elementa definicije berze
1. Mesto
2. Predmet
3. Način
Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje.
Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji
i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom
je nešto drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena
obrade. Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom
standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u
najmanjim količinama kako i u najvecim.
Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem i
ugledom malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem
trgovine ovo poverenje se institulizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se
trguje – uzansima. Svako ko želi da trguje na berzi mora unapred da ih prihvati.
Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim
pravilima.
Globalna berza sve vise marginalizuje odredjeno mesto na kome se odvija trgovina i
ona postaje sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja.
U donosenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu berze su dobrim delom
samostalne, isto kao u kontroli njihove primene i sankcionisanja odstupanja od njih. U
tu svrhu pri berzama rade posebni berzanski sudovi – arbitraže.
Sama suština berze ostala je ista, jos od vremena flamanskih trgovaca zadržala je
svoje osnovne kumulativne elemente:
