БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
ЛИДЕРСТВО И ЛИДЕРИ БУДУЋНОСТИ
Предмет
Ментор: Студент:
2
С А Д Р Ж А Ј
1. УВОД......................................................................................................................................3
2. ЛИДЕРСТВО И ЛИДЕРИ БУДУЖНОСТИ.......................................................................4
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА И ЛИДЕРА БУДУЋНОСТИ.................................7
4. СТИЛОВИ ЛИДЕРСТВА...................................................................................................9
4.1. Стил лидерства на темељу особина лидера...........................................................................
9
4.2. Аутократски стил лидерства
..........................................................................................10
4.3. Демократски или партиципативни стил ..............................................................................
11
5. САВРЕМЕНИ ПРИСТУП ЛИДЕРСТВУ И ЛИДЕРА БУДУЋНОСТИ........................12
6. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................16
4
2. ЛИДЕРСТВО И ЛИДЕРИ БУДУЋНОСТИ
Лидерство подразумева следбеништво људи који природно следе оне који им нуде
начине задовољења њихових потреба, жеља и жудњи. Лидерство се дефинише као
уметност и процес утицања на људе који полетно теже ка остварењу заједничких
циљева.
Лидерство подразумева процес утицаја и усмеравања радних активности чланова
организације ка остваривању организацијских циљева. Лидер тј. вођа артикулише
реалност, креира визију, комуницира и намеће визију следбеницима те мотивише,
инспирише и води следбенике ка остваривању визије. Добро лидерство је претпоставка
за остваривање успешног вођења.
Из саме дефиниције лидерства произилазе његове кључне варијабле, а то су: лидер,
следбеници, циљеви и околина. Задатак лидерства је пронаћи и одржавати равнотежу
између ових варијабли, а оно то може, ако вођа има одговарајуће способности,
мотивацију и моћ.
1
Учинковито вођство треба истодобно испуњавати следеће три групе међусобних
потреба:
Потребе посла који се мора извршити
Потребе групе
Индивидуалне потребе чланова групе.
За остваривање ових потреба и одржавање равнотеже интереса појединаца и група,
лидерство треба располагати с одређеним претпоставкама и аргументима који би
значили одређену гаранцију за њихово успешно и ефикасно деловање.
То су, пре свега:
знања,
визија
интуиција и инспирација
прикладно искуство и иницијативност,
прикладно самоорганизирање и понашање.
1
Куртић, А., Основе менаџмента, Тузла, 2009., стр 339
5
Поред тога, лидер мора имати развијене способности и вештине за деловање у оквиру
положаја на коме се налази, за решавање сложених проблема, решавање критичних
ситуација, успешно и одговорно кориштење моћи, разумевање људи које воде,
мотивирање људи које воде и сл.
Да би лидерство могло у што већој мери испунити обавезе које се пред њега
постављају, мора у свом саставу имати прикладне лидере које каракрерише
заједништво и хармонија. Ако ове две карактеристике успеју пренети и на подређене
појединце и скупине, тада уз своја и њихова знања и способности могу са великом
сигурношћу рачунати на успех у остваривању постављених циљева. У том смислу врло
велику улогу има искуство лидерства, за које се процјењује да до 80% израста из
искуства, а 20% се стиче кроз студирање и обуку. Свакако да се ово не може узети са
сигурношћу, али може послужити као индикатор важности обуке на послу.
2
Могу постојати две различите врсте лидера у било којој организацији. На једној страни
су формалне, организацијском хијерархијом дефинисани лидери, а на другој
страни могу деловати у неформалном маниру неформални лидери. Ове две врсте
лидера нису исте, али се путем обе спроводи лидерство путем утицаја над другима.
Формални лидер је неко коме је официјелно додељена моћ и овласти у организацији и
коме је додељена титула менаџера, извршног директора или супервизора. Количина
моћи је теоријски одређена функцијом коју тај човјек обавља у организацији.
Политика унапређења у организацији се израђује ради тога да се осигура да људи са
одређеним знањима и вештинама и лидерским квалификацијама заузму позиције
којима је додељена моћ лидера будућности.
Неформални лидери неће бити званично постављен за лидера али ће проводити
лидерске функције. Овај појединац, без формалних овласти, доделе моћи, функције или
чак и одговорности може представљати узор који личним доприносом и/или
супериорним перформансама утиче на друге и тако сроводи функцију лидерства.
2
Куртић, А., Основе менаџмента, Тузла, 2009., стр 339
