0
Fakultet za poslovne studije i pravo
MAKROEKONOMIJA
MEĐUNARODNA
EKONOMIJA
Profesor:
Student:
Dr.Branko Tešanović
Jelena Filipović
Poslovna ekonomija
I0166-20, Beograd
Januar 2021.
2020/2021
1
Sadržaj
1. Uvod.................................................................................................................2
2. Međunarodna trgovina u zemlji izvoznici...........................................................3
3. Međunarodna trgovina u zemlji uvoznici............................................................4
4. Efekti carine......................................................................................................6
5. Efekti uvozne kvote...........................................................................................8
6. Zaključak...........................................................................................................9
7. Pitanja i odgovori..............................................................................................10
8. Literatura.........................................................................................................12
3
povećava proizvodne i potrošačke mogućnosti u svetu i povećava životni standard. Kada se
privreda jedne države otvori i uključi u međunarodne tokove ona uvećava svoj bruto društveni
proizvod međunarodnom razmenom i podstiče ekonomski rast, dok manje otvorena privreda
beleži manji rast i životni standard svog stanovništva.
2.Međunarodna trgovina u zemlji izvoznici
Svetska cena je cena koja preovladava na svetskom tržištu, ako je cena u našoj državi za
određeni proizvod viša, mi taj proizvod uvozimo, ako je naša cena niža izvozimo. Uvozom
jeftinijih proizvoda zadovoljavamo naše potrošače, a privredu usmeravamo da proizvodi nešto
drugo, povoljnije, a izvozom nečega čija je cena niža kod nas povećavamo zaradu i zaposlenost i
razvoj te grane industrije. Ako je cena nekog proizvoda kod nas niža to znači da je trošak
proizvodnje tog proizvoda manji što pokazuje da imamo komparativnu prednost u proizvodnji
nečega u odnosu na ostatak sveta.
Pošto је domaća cena izjednačena sa svetskom, domaća ponuđena količina se razlikuje
od domaće tražene količine. Kriva ponude pokazuje količinu nekog proizvoda koju nude
prodavci. Кriva tražnje pokazuje količinu koju traže kupci. Pošto је domaća ponuđena količina
veća od domaće tražene kolicine, država prodaje proizvod drugim državama. Dakle, postaje
izvoznik. Mada se domaća ponuđena količina i domaća tražena količina razlikuju, trzište је, ipak,
u ravnoteži, jer sada postoji jos jedan učesnik na tržištu: ostatak sveta. Može se smatrati da
horizontalna linija koja označava svetsku cenu predstavlja tražnju za tim proizvodom u ostatku
sveta. Ova kriva tražnje savršeno је elasticna, jer mala ekonomija jedne države može ро svetskoj
ceni da proda koliko god želi. Razmotrimo sada dobitke i gubitke od otpočinjanja trgovine. Jasno
је da nisu svi na dobltku. Trgovina prisiljava domaću cenu da se poveća i dostigne svetsku cenu.
Domaći proizvođači u boljem su položaju jer sad mogu da prodaju ро višoj ceni, ali domaći
potrošači u gorem su položaju jer moraju da kupuju ро višoj ceni. Da bismo izmerili ove dobitke
i gubitke posmatramo promene potrošačevog i proizvođačevog viška, koji su prikazani na
grafikonu 1. Pre nego sto se dozvoli trgovina, cena ovog proizvoda se prilagođava da bi
izjednačila ponudu i tražnju. Potrosačev višak, površina izmedu krive tražnje i cene pre
trgovine, jeste povrsina А + В. Proizvođacev višak, površina između krive ponude i cene pre
trgovine, jeste površina C. Ukupni višak pre trgovine, zbir potrošačevog i proizvođačevog viška,
jeste površina А + В + С. Pošto se dozvoli trgovina, domaća cena raste do visine svetske cene.
Potrošačev visak је povrsina А (površina između krive tražnje i svetske cene). Proizvođačev
višak је površina В+ С+ D (površina između krive ponude i svetske cene). Dakle, ukupni višak
је povrsina А+ В+ С+ D. Ovaj proračun blagostanja pokazuje ko dobija, а ko gubi od trgovine, u
zemlji izvoznici. Prodavci dobljaju, jer se proizvođačev višak povećava za površinu В + D.
Kupci gube, jer se potrošačev višak smanjuje za površinu В. Posto su dobici prodavaca veći od
gubitaka kupaca za površinu D, ukupni višak se povećava.
4
Na osnovu ove analize zemlje izvoznice donosimo dva zaključka:
1.Kada neka zemlja dozvoli trgovinu i postane izvoznik nekog dobra, domaći proizvođači
tog dobra u boljem su položaju, а domaći potrosači dobra su u gorem položaju.
2. Trgovinom se povećava ekonomsko blagostanje naroda u smislu da su dobici onih koji
dobijaju veci od gubitaka onih koji gube.
2.Međunarodna trgovina u zemlji uvoznici
Kada se jednom dozvoli uvoz nekog proizvoda domaća cena tog proizvoda će opasti da
bi se izjednačila sa svetskom cenom. Znači domaća ponuda je manja od domaće tražnje i razlika
u količini se dokupljuje, odnosno uvozi iz drugih zemalja, pa država postaje uvoznica. U ovom
slučaju na dobitku su kupci, oni sada dobijaju proizvod po nižoj ceni – svetskoj ceni, imaju izbor
prilikom kupovine i višak novca koji ostaje posle kupovine – potrošačev višak- A se uvećava na
A+B+D, kao na grafikonu 2. u nastavku. Domaći proizvođači su na gubitku i u lošijem položaju,
proizvođačev višak se smanjuje jer se kod njega ništa nije promenilo, a morao je da smanji cenu
proizvoda da bi opstao na tržištu B+C postaje C. Ukupni višak se povećava i jednak je površini
D, pokazujući da trgovina povećava dobitak zemlje uvoznice.
