САДРЖАЈ
Увод........................................................................................................................1
1. Менаџмент у савременом пословању..........................................................2
1.1. Фазе менаџмента................................................................................................................2
1.2. Задаци менаџмента............................................................................................................3
1.3. Принципи менаџмента......................................................................................................3
2. Менаџерско управљање.................................................................................4
2.1. Врсте и нивои менаџера....................................................................................................4
2.2. Улоге менаџера...................................................................................................................5
2.3. Менаџерске вештине.........................................................................................................6
2.3.1. Техничке вештине менаџера............................................................................................8
2.3.2. Хуманистичке вештине менаџера...................................................................................8
2.3.3. Концептуалне вештине менаџера....................................................................................8
2.4. Компетенције менаџера....................................................................................................9
2.5. Емоционална интелигенција менаџера.......................................................................10
Закључак.............................................................................................................12
Литература........................................................................................................
13
1
Увод
Појава менаџмента последица је потребе да у заједничком раду људи неко координира или
усмерава рад. Како је друштво засновано на групном раду, а многи организациони
системи прерастали у велике системе, тако су улога и значај менаџера постајали све
важнији. Као научна дисциплина и пракса менаџмент се развија након индустијске
револуције (откривања парне машине Џемса Вата – 1764. године). Наука о менаџменту је
универзална и може се применити на све организационе системе, али и
мултидисциплинарна јер обухвата сазнања из других области и усто време омогућава
другим наукама да користе достигнућа и сазнања која су остварена у менаџменту. Питер
Дракер, један од најбољих познавалаца менаџмента сматра да је менаџмент “наука и
вештина управљања људима”. Истакнути научник из организације менаџмента Честер
Бернард дефинисао је манаџмент као свесно координирање активности две или више
особа. Генерално менаџмент или управљање јесте процес чијим се осмишљавањем и
извршењем остварују циљеви организације као целине или неког њеног организационог
дела. Реч менаџмент потиче из енглеског језика
to manage
што значи обавити, а у
слободном преводу и упављати односно руководити (Јанићијевић и остали, 2016:96).
Циљ менаџмента јесте остваривање профита, а његова сврха је уређење система
пословања како би могао да служи остваривању постављених циљева. Менаџмент
ослушкује и предвиђа промене у окружењу, прати конкуренцију како би остварио што
бољу позицију на тржишту и омогућио стабилно пословање организације у којој се одвија
процес рада. Базични циљ јесте оспособљавање и мотивација запослених да зајднички
раде на остваривању постављених циљева. Циљ најчешће није дефинисан као један, већ је
реч о скупу циљева који су усмерени на развој организације у складу са планом, односно
визијом менаџмнета. Питер Дракер сматра да је придобијање купаца и задовољавање
њихових потреба циљ сваког пословања. Утврђени циљеви менаџмента нису строго
зацртани, већ су флексибилни и прилагођавају се у складу са променама у окружењу и
пословању (Јовановић, 2003:171).
2
1. Менаџмент у савременом пословању
Менаџмент није чин, већ процес који се дели на активности планирања, организовања,
вођења и контроле. Наведене активности менаџмента се често називају фазама
менаџмента. Свака од фаза је сложена и састоји се од низа подактивности (Аћимовић и
остали, 2006:377).
1.1. Фазе менаџмента
Будућност је мање више неизвесна и захтева да се процес рада планира и прогнозира.
Планирање представља фазу у којој се дефинишу циљеви и начин њиховог остваривања.
Планом се дефинише жељено стање или ниво актвиности које предузеће треба постигне.
Планирање је континуирани процес доношења и спровођења одлука без кога је немогуће
рационално управљати предузећем. Начин остваривања плана утврђује се путем
стратегија, програма, пројеката, процедура, политика и правила. Циљ планирања јесте да
се ублаже или избегну последице неизвесности и несигурности. Менаџерска пракса
развијење планова врши у следећим етапама:
предвиђање;
перспективно планирање;
средњорочно планирање;
оперативно планирање;
терминирање.
Организовање представља фазу менаџмента у оквиру које се врши подела рада и врши
груписање сродних послова у групе послова или организационе јединице и одређује
одговорност, односно дефинишу ауторитети.
Процес вођења односи се на усмеравање активности и утицај на чланове организације
како би се постављени циљеви остварили. У оквиру ове фазе издају се наређења
менаџерима који су нижи по хијерархији или радницима непосредно. За ову фазу је
карактеристично да се остварују контакти са запосленима, те је успех остваривања циља
често резултат социјалне интелигенције менаџера и њихове вештине комуницирања.
Контрола преставља фазу у којој се врши надзор над пословима који се обављају и пореде
остварени резултати са планираним. Уколико се остварени разултати значајно разликују
од планираних предузимају се мере којима се коригују активности у којима долази до
одступања како би се омогућило постизање планираног.
Фазе процеса менаџмента у предузећу трају и одвијају се истовремено, међусобно се
преклапају и прожимају, утичу једна на другу и на резултате предузећа као целине
(Петковић, 2010:74).
