Mikroekonomija

MIKROEKONOMIJA

TEORIJA (skripta)

KORIŠTENA LITERATURA: “Mikroekonomija”, Jozo Bakalar, 
HKD Napredak Sarajevo, 2009., IV izdanje.

2

UVOD 

          Ekonomija,   kao   znanstvena   djelatnost,   sastoji   se   iz   dva   osnovna   dijela: 
mikroekonomije   i   makroekonomije.   Makroekonomija   proučava   privredu   u   cjelini 
(nacionalni   dohodak,   nezaposlenost,   inflacija   i   dr).  

Mikroekonomija

  se   bavi 

proučavanjem ponašanja pojedinačnih privrednih subjekata, kao što su domaćinstva i 
poduzeća.

Mikroekonomija  proučava   ponašanje   pojedinačnih   subjekata   u   tržišnoj 

ekonomiji: poduzeća, domaćinstva kao potrošače i vlasnike faktora proizvodnje, 
analizira utjecaj državnih mjera na nivo cijena, alokaciju rada, dobara i usluga na 
tržištu,   funkcioniranjem   pojedinačnih   tržišta   i   istražuje   faktore   koji   određuju 
dohotke, bogatstvo i ekonomsku moć.

Mikroekonomski   model

  (kao   i   makroekonomski   model)   sastoji   se   iz   dvije 

komponente: 

pretpostavki

 i 

implikacija

.

Pretpostavke 

čine osnovu na kojoj se model izgrađuje. To su premise o tome što je 

značajno, a što može biti zanemareno, o tome što će biti tretirano kao bitna varijabla 
koja se može pouzdano koristiti u predviđanju. Ekonomski modeli su zasnovani na četiri 
temeljne pretpostavke: preferencijama, ograničenosti resursa i tehnologije, racionalnom 
izboru i koordinaciji.

Preferencije 

predstavljaju pojam kojim ekonomisti označavaju želje ljudi, što oni žele 

i ne žele i njihov intenzitet. Pojedinci raspolažu s fiksnim – 

ograničenim

 iznosom resursa 

i   tehnologije   za   proizvodnju   dobara   i   usluga.   Ograničenost   resursa   i   tehnologije   i 
preferencije upućuju privredne subjekte da vrše najbolji mogući izbor – 

racionalni izbor 

da bi ostvarili svoje interese i ciljeve. Izbori, koje ljudi vrše, su 

koordinirani

. Izbor jedne 

osobe koja nešto kupuje mora se suočiti s izborom druge osobe koja istu stvar prodaje.

Implikacije 

mikroekonomskog modela predstavljaju logičke zaključke koji proizlaze 

iz modela. Veza između pretpostavki modela i njegovih implikacija je proces logičkog 
zaključivanja (analiza). Implikacija je proizvod – rješenje mikroekonomskog modela, a to 
rješenje je 

ravnoteža

.

Mikroekonomski subjekti

 su: 

domaćinstva

, 

poduzeća

 i 

država

.

Domaćinstvo

 je grupa ljudi koja živi zajedno i koja postoji kao samostalna jedinica 

odlučivanja. Neka domaćinstva sastoje se samo od jedne osobe, dok druga u svom 
sastavu mogu imati ili cjelokupnu obitelj, ili grupu rodbinski nepovezanih pojedinaca 
(npr.   dva   ili   tri   studenta   u   istome   stanu).   Domaćinstvo   je   istovremeno   potrošačka 
jedinica i vlasnik faktora proizvodnje.

4

POTRAŽNJA

Potraživana količina (potražnja)

 nekog dobra (proizvoda ili usluge), u određenom 

vremenskom periodu i na određenom tržištu, je ona količina koju su kupci spremni kupiti 
ovisno od cijene tog dobra, cijena drugih dobara (supstituta i komplementarnih dobara) i 
raspoloživog   dohotka.   Može   biti:  

individualna

  i  

ukupna   tržišna   potražnja

.   Zbir   svih 

individualnih potražnji za nekim proizvodom ili uslugom čini  

ukupnu tržišnu potražnju

. 

Ukupna tržišna potražnja uključuje finalnu potražnju i potražnju poluproizvoda. Prema 
prostoru s kojega potječe potražnja može biti 

domaća (uvoz)

 i 

inozemna (izvoz)

.

         Potražnja za nekim proizvodom ili uslugom zavisi od mnogo faktora od kojih su 
najznačajniji: 

cijena konkretnog dobra

, 

cijene drugih dobara

, 

dohodak

 i 

potrebe

 odnosno 

ukusi   potrošača

.   Cijena   i   potraživana   količina   nekog   dobra   nalaze   se   u   inverznom 

odnosu, tj. pod ostalim nepromijenjenim uvjetima, što je cijena viša, potraživana količina 
je manja i obrnuto. Zavisnost od cijene drugih dobara znači da će količina dobara koju 
potražuje   pojedinac   ovisiti   i   od   cijena   povezanih   dobara,   ukoliko   su   ostala   dobra 
komplementarno povezana ili supstituti. Treći uvjet od kojega zavisi hoće li pojedinac 
kupovati neko dobro i u kojoj količini jeste dohodak tako što veći dohodak može utjecati 
na zamjenu jeftinijih dobara skupljim, i obrnuto, u slučaju manjeg dohotka. Potrebe i 
ukusi   potrošača   predstavljaju   osnovnu   determinantu   potražnje.   Potreba   je   osjećaj 
nedostatka   za   nekim   dobrom   iz   kojega   proizlazi   zahtjev   za   dobrima   kojim   se   taj 
nedostatak   može   otkloniti   i   zadovoljiti   konkretna   potreba.   Potreba   uvijek   prethodi 
potražnji. Ovakva analiza potražnje predstavlja potražnju za potrošačkim dobrima koja 
je samo dio ukupne tržišne potražnje. 

Ukupna tržišna potražnja zavisi od potražnje 

potrošača finalnih dobara i od potražnje drugih poduzeća

.

Krivulja potražnje

  prikazuje postupno povećavanje potražnje što se ide od više 

cijene ka nižoj, i obrnuto. Ona izražava zakonitost po kojoj veća cijena znači manju 
potražnju, i obrnuto. Ovo je pravilo poznato pod nazivom 

zakon opadajuće potražnje

.

     Ako sa 

q

dx

 označimo količinu potražnje, s 

p

x

 cijenu dobra kojeg pojedinac potražuje, 

s 

p

y

 cijenu drugog dobra (komplementa ili supstituta), s 

I

 dohodak potrošača i s 

U

 ukus 

potrošača, 

opća funkcija potražnje potrošača

 može se prikazati kao:

q

dx

=

f

(

p

x

, p

y

, I ,U

)

.

Budući   da   je   nemoguće   istodobno   u   jednoj   funkciji   izraziti   vezu   sa   svim 

determinantama koje određuju potražnju, u mikroekonomskoj analizi ispituju se reakcije 
potražnje   na   pojedine   varijable,   pod   pretpostavkom   da   su   ostale   nepromijenjene 
(potražnja kao funkcija cijene, potražnja kao funkcija dohotka itd.).

5

     Ukupna tržišna potražnja za nekim potrošačkim dobrom istovremeno zavisi od cijene 
tog dobra 

p

x

, 

cijena drugih dobara 

p

y

, 

broja potrošača na tržištu 

N

, 

dohotka potrošača 

I

i

njihovih preferencija odnosno ukusa  

U

,  

te  

opći oblik ukupne tržišne potražnje 

možemo izraziti kao:

Q

dx

=

f

(

p

x

, p

y

, N , I ,U

)

.

          Količina   potražnje   za   proizvodom   poduzeća   u   monopolističkoj   i   oligopolističkoj 
tržišnoj strukturi ovisi od cijene proizvoda poduzeća 

p

xp

, 

cijena konkurenata 

p

xc

, 

cijena 

povezanih proizvoda 

p

y

, 

broja potrošača 

N

, 

dohotka potrošača 

I

, 

ukusa potrošača 

U

, 

reklame i drugih promotivnih aktivnosti poduzeća  

A

p

,

  reklame i promotivne aktivnosti 

konkurenata  

A

c

,

  raspoloživosti   kredita  

C

,

  dizajna   proizvoda   poduzeća  

D

p

,  

dizajna 

proizvoda   konkurenata  

D

c

,

  servisnih   usluga   poduzeća  

S

p

i   konkurenata  

S

c

.  

Na   toj 

osnovi 

opći oblik funkcije potražnje za proizvodom poduzeća u monopolističkoj I 

oligopolističkoj   tržišnoj   strukturi

,   koja   čini   dominantnu   strukturu   suvremenog 

gospodarstva, može se uopćeno izraziti kao:

Q

dx

=

f

(

p

xp

, p

xc

, p

y

, N , I ,U , A

p

, A

c

,C , D

p

, D

c

, S

p

, S

c

)

.

Ukupan prihod

 predstavlja količinu prodane robe 

q

 pomnoženu njenom cijenom 

p

:

TR

=

q × p

Granični prihod

 je dodatni ukupan prihod na dodatnu količinu proizvoda:

MR

=

dTR

dQ

Elastičnost potražnje

  je kategorija pomoću koje saznajemo reagira li i u kojem 

stupnju  količina  potražnje  nekog  dobra  na  promjenu  cijene  tog  dobra,  cijena  drugih 
dobara i dohotka. Ona može biti: 

cjenovna

, 

unakrsna

 i 

dohodavna

.

Cjenovna   elastičnost   potražnje

  mjeri   se   koeficijentom   koji   se   dobije   ako   se 

promjene u količini potražnje nekog proizvoda stave u odnos prema promjenama cijena 
tog proizvoda:

E

dp

=

dq

dx

q

dx

dp

x

p

x

⋛

1