PREDMET: OSNOVI EKONOMIJE
TEMA: PLATNI BILANS
Mentor:
Student:
Platni bilans
Strana ~ 4~
1. PLATNI BILANS
1.1. Pojam platnog bilansa
Platni bilans predstavlja pregled ukupnih novčanih dugovanja i potraživanja jedne
zemlje prema inostranstvu u datom vremenskom periodu, najčešće u toku jedne godine.
Ukupna novčana dugovanja i potraživanja jedne zemlje prema inostranstvu su ekonomski
izraz svih transakcija ostvarenih po osnovu plaćanja uvoza i naplate izvoza roba, plaćanja
uvoza i naplate izvoza usluga (saobraćaja, turizma, osiguranja, izvođenja građevinskih radova
i dr.), doznaka iseljenika i radnika na radu u inostranstvu, bespovratnih transfera (pomoć,
donacije, i dr.), uzimanje i davanje kredita, plaćanja i naplaćivanja dugova (glavnica i kamata)
po kreditima iz ranijih godina, povećavanja i smanjivanja deviznih rezervi i dr.
Tokom određenog vremenskog perioda, uobičajeno u toku jedne godine, mnogobrojni
privredni i drugi subjekti jedne zemlje obavljaju raznovrsne transakcije sa drugim zemljama
sveta. Sve te transakcije registruje platni bilans zemlje. One se mogu podeliti na dve osnovne
grupe: prva sledi tok robe i usluga u zemlji i izvan nje, a druga se odnosi na transfer, odnosno
na tok finansijskog kapitala. Bilans koji beleži prvu oblast naziva se bilans tekućih
transakcija, a drugi bilans transfera, odnosno bilans kapitala.
Promet roba i usluga sa inostranstvom uvek je praćen uspostavljanjem odgovarajućih
dužničko-poverilačkih odnosa finansijskih obaveza.
Izvoz robe i usluga pretpostavlja naplatu potraživanja. Uvoz roba i usluga pretpostavlja
plaćanje dugovanja
3
.
Saldo u platnom bilansu može biti pozitivan, negativan i uravnotežen. Platni bilans je
pozitivan kada su ukupna potraživanja veća od ukupnih dugovanja date zemlje. Platni bilans
je negativan kada su ukupna potraživanja manja od ukupnog dugovanja. Platni bilans je
uravnotežen kada su ukupna potraživanja jednaka ukupnim dugovanjima.
Nema pouzdanih metoda na osnovu kojih bi se omogućilo tačno određivanje koji je deo
uvoza ili izvoza u nacionalnom dohotku optimalan.
Platni bilans u svakoj zemlji sastavlja se po određenoj metodoligiji i šemi koju
preporučuje MMF
4
. Šeme prikazivnja platnog bilansa često su se menjale a sve u cilju da se u
platnom bilansu što potpunije prikaže njegova ravnoteža i neravnoteža.
1.2.Definicija platnog bilansa
Platni bilans je sistematski pregled svih ekonomskih transakcija (prihoda i rashoda) koje
rezidenti jedne zemlje obave sa rezidentima drugih zemalja u odredenom vremenskom
periodu (najcešce u jednoj godini). Pod rezidentima se podrazumevaju: firme koje posluju u
zemlji, stanovnici sa prebivalištem u zemlji i svi državni organi.
3
Dašić Đ. David, ’’Principi internacionalne ekonomije’’, Univerzitet ’’Braća Karić’’, Beograd, 2004. godine
4
Međunarodni Monetarni Fond
Platni bilans
Strana ~ 5~
Platni bilans se može podeliti na: tekuci bilans i kapitalni bilans. U tekucem bilansu
(racunu) se registruju izvoz i uvoz robe i usluga, prihodi i rashodi od investicija i tekući
transferi.
Ove transakcije nazivamo tekućim transakcijama. Prihodi od investicija u inostranstvu,
kao i rashodi od stranih investicija mogu biti u obliku dividendi (ako se radi o stranim
direktnim investicijama) ili kamata (ako se radi o portfolio investicijama).
Strane direktne investicijesu oblik međunarodnog kretanja kapitala pri kome ulagač
(investitor) stiče pravo upravljanja firmom. Strane direktne investicije se mogu realizovati:
- kupovimom već postojeće firme u inostranstvu (kao primer može poslužiti inostrana
akvizicija tj. preuzimanje kompanije u inostranstvu, inostrani merdžer, tj. spajanje više
kompanija iz različitih zemalja i privatizacija društvenih preduzeca u slučaju kada je kupac
inostrani rezident) ili
- izgradnjom potpuno novih kapaciteta u inostranstvu (
greenfield
investicije).
Portfolio investicije su oblik međunarodnog kretanja kapitala pri kome ulagač ne stiče
pravo odlučivanja i upravljanja firmom, a realizuju se putem kupovine obveznica stranih
preduzeća i država, ili drugih dužničkih hartija od vrednosti. Prodajom hartija od vrednosti se
pribavlja, a kupovinom plasira (investira) kapital, pa kupovina inostranih hartija od vrednosti
predstavlja odliv kapitala, a prodaja hartija od vrednosti inostranim rezidentima priliv
kapitala.
Tekuci transferi su: radničke doznake (deo zarade koji radnici iz inostranstva šalju u
maticnu zemlju), devizne penzije, pokloni u novcu, finansijska pomoć, donacije i sl
5
.
U kapitalnom bilansu se evidentira priliv i odliv kapitala (stranih direktnih investicija,
portfolio investicija i bankarskih kredita), kao i transakcije monetarnih rezervi zemlje.
Navedene transakcije nazivamo kapitalnim transakcijama.
Platni bilans se vertikalnim presecanjem deli na potražnu i dugovnu stranu. Na
potražnoj (prihodnoj) strani se evidentiraju sve transakcije koje dovode do priliva deviza, tj.
Porasta kupovne moci zemlje u inostranstvu, a na dugovnoj (rashodnoj) strani transakcije koje
dovode do odliva deviza, tj. smanjenja kupovne moci zemlje u inostranstvu. Prilikom
knjiženja transakcija u platnom bilansu, svaka transakcija se evidentira obostrano, tj. i na
prihodnoj i na rashodnoj strani (važi princip dvojnog knjigovodstva). Pojednostavljena
struktura platnog bilansa je prikazana sledecom šemom:
5
Milan S. Beslać i Todor Petković, „Međunarodna ekonomija i finansije“, VPŠ Čačak, 2008. godine
