Elektronsko poslovanje

Eletronsko poslovanje

Elektronsko poslovanje

(en:

E-business

) jeste vođenje poslova na Internetu, što

ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u mrežnom
okruženju,   organizovanje   poslovne   komunikacije   prema   klijentima   i   brigu   o
klijentima.Izraz   elektronsko   poslovanje   je   prvi   put   upotrebljen   od   strane   američke
kompanije   IBM   da   bi   se   označilo   poslovanje   uz   značajnu   primenu   savremene,
elektronske   tehnologije.   Do   tada   se   ovaj   izraz   odnosio   na   poslovanje   u   sektoru
elektronike.   Pod   elektronskim   poslovanjem   podrazumevamo   obavljanje   poslovnih
procesa   uz   primenu   elektronske   tehnologije.   Elektronska   tehnologija   podrazumeva
kombinovanu   upotrebu   informacionih   tehnologija   i   telekomunikacija.   Ova   vrsta
tehnologije omogućava  slanje velikog  broja informacija,  na  velike daljine u  kratkom
vremenskom   periodu.   To   omogućava   preduzeću,   koje   u   svom   poslovanju   koristi
elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije
obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu.

Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosadašnjem periodu e-poslovanje je
doživelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i u finansijskim uslugama.
Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su
vezane za povećanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne strane, i za sniženje
prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište, odnosno realizivanje transakcija sa
druge strane. Takođe se intezivira zajednički nastup na elektronskom tržištu vezan za
razvoj elektronskih partnerstva.

Definisanje elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje (

Electronic Business

) ili E-poslovanje (

e-Business

) jeste

vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu
o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi
onlajn i organizacija prema klijentima.

Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na:



udruživanju preduzeća (integracija)



procesu saradnje (kolaboracija)



globalnom mrežnom povezivanju korišćenjem Interneta kao medija

Među najvažnijim procesima e-poslovanja se ističu:



prikupljanje podataka i informacija



marketing: promocija, podrška kupcima, uvođenje novog proizvoda,...



onlajn prodaja (proizvoda i usluga)



komunikacija

Eletronsko poslovanje

Elektronska trgovina

(ili

e-trgovina

) primarno se sastoji od distribuiranja,

kupovine,   prodaje,  marketinga,   i   servisiranja  proizvoda  i  usluga  putem   elektronskih
sistema kao što je  Internet  i druge kompjuterske mreže. Takođe uključuje i elektronski
transfer  novca,   upravljanje   lancem   snabdevanja,   e-marketing,   elektronsku   razmenu
podataka,i automatske sisteme za sakupljanje podataka. U ispunjavanju svojih zadataka
koristi elektronske komunikacione tehnologije kao Internet, ekstranet, elektronska pošta,
e-knjige , baze podataka, i mobilne telefone.

Definisanje

E-trgovina se može posmatrati sa šireg i užeg stanovišta, pa tako šira definicija

obuhvata   razmenu   poslovnih   informacija,   održavanje   poslovnih   odnosa   i   vođenje
poslovnih transakcija sredstvima telekomunikacionih mreža. A uža definicija obuhvata
kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem mreže. To znači da   je e-trgovina
pojavljujući   koncept   koji   opisuje   procese   kupovine   i   prodaje,   odnosno   razmenu
proizvoda, usluga i informacija putem kompjuterskih mreža uključujući i Internet.

Istorija razvoja

Značenje izraza e-trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno, označavao je

olakšavanje   poslovnih   transakcija   elektronski,   korišćenjem   tehnologije   kao   što   je
Elektronska Razmena Podataka (EDI, koji se pojavio krajem 70-tih godina), u cilju slanja
poslovnih dokumenata kao narudžbenica i faktura elektronski. Kasnije, uključene su i
aktivnosti zajednički nazvane “Mrežna trgovina”, kupovina i prodaja robe i usluga putem
Mreže   (World   Wide   Web)   preko   sigurnih   servera   (kao   HTTPS,   specijalni   serverski
protokol   koji   kriptuje   poverljive   podatke   radi   zaštite   potrošača)   putem   elektronskih
servisa plaćanja, kao što su kreditne kartice.Kada je Mreža postala mnogo poznatija među
širom publikom 1994, mnogi eksperti su predviđali da će e-trgovina ubrzo postati vodeći
ekonomski  sektor.  Međutim,  trebalo  je  nekoliko  godina  da sigurnosni protokoli (kao
HTTPS) postanu dovoljno razvijeni široko rasprostranjeni. Kao posledica, između 1998. i
2000.   godine,   veliki   broj   kompanija   u

SAD

-u i Evropi razvio samo osnovne

sajtove.Nakon 2005. godine, e-trgovina se veoma afirmisala u svim većim gradovima
širom Severne Amerike, Zapadne Evrope, i određenih istočno azijskih država. Takođe, e-
trgovina se i dalje sporo razvija u nekim industrijalizovanim državama, a praktično ne
postoji u zemljama trećeg sveta. Pa ipak e-trgovina ima neograničeni potencijal kako za
razvijene tako i nerazvijene zemlje, nudeći velike koristi u veoma neregulisanom
okruženju.

Eletronsko poslovanje

Distributivni centri e-trgovine moraju biti eksperti za male pakete, što znači da im trebaju
odeljenja namenjena pakovanju. Takođe moraju biti više vični u rukovanju sa malim
paketima.



Razlika br. 5: Distributivni centri moraju biti zaduženi za prodaju

Možda   i   najvažnija   razlika   jeste   krititična   uloga   distributivnih   centara   e-trgovine   u
prodaji.   Nivo   nezadovoljstva   online   potrošača   opada,   a   najveća   njihova   primedba
usmerena je, prema istraživanju

Jupiter Communications, Inc

, na isporuku proizvoda.

Takođe, istraživanja su pokazala da potrošači otkažu više od 50 % zaostalih porudžbina.

Pitanje sigurnosti

Internet je otvorena javna mreža dostupna svima. Uvek postoji mogućnost da neko

neovlašćeno prati komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga je u cilju njegove
ozbiljne primene u savremenom poslovanju potrebno pronaći mehanizam koji će
obezbediti:



Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja)



Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija)



Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca)

Kriptografija je nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Osnovni
elementi kriptografije:



šifrovanje

- postupak transformacije čitljivog teksta u oblik nečitljiv za onoga

kome taj tekst nije namenjen.



dešifrovanje

- postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik



ključ - početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje.

Metod šifrovanja tajnim ključem Šifrovanje tajnim ključem (Simetrično šifrovanje) jeste
šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje identičan ključu za dešifrovanje. Što znači
da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ.

Metod šifrovanja javnim ključem U njemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva
ključa. Jedan ključ je javni i može se slobodno distribuirati, dok je drugi tajni i dostupan
je samo njegovom vlasniku.

Iako   su   različiti,   ključevi   su   međusobno   povezani   određenim   transformacijama.
Poznavanje  jednog  ključa i  algoritma  transformacije  ne omogućava dobijanje  drugog
ključa.Obezbeđenje autentičnosti informacija tj. definisanje i provera identiteta pošiljaoca
postiže se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata. Svrha digitalnog potpisa je
da potvrdi autentičnost sadržaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od
pošiljaoca do primaoca ), kao i da obezbedi garantovanje  identiteta  pošiljaoca poruke.
Osnovu   digitalnog   potpisa   čini   sadržaj   same   poruke.   Pošiljalac   primenom   određenih

Eletronsko poslovanje

kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne dužine stvara zapis
fiksne dužine (pr. 512 ili 1024

bita

) koji u potpunosti oslikava sadržaj poruke. To

praktično znači da svaka promena u sadržaju poruke dovodi do promene potpisa.

Digitalna ekonomija

, još i Internet ekonomija, nova ekonomija ili Veb

ekonomija, je zasnovana na digitalnim tehnologijama, odnosno telekomunikacionim
mrežama, Internetu.Takodje se u literaturi naziva i engl.

cluster organization

, grozdasta

organizacija, engl.

democratic corporation

- demokratska korporacija, engl.

intelligent

enterprise

- inteligentno preduzeće, engl.

reengineered corporation

– reinženjerisana

korporacija.Suština digitalne ekonomije su znanje i internet.

Odlike digitalne ekonimije

Odlike digitalne ekonomije su digitalno umrežavanje i komunikacione infrastrukture koje
pružaju globalnu platformu na kojoj ljudi i organizacije uzajamno komuniciraju. Ova
platforma obuhvata:



široku matricu proizvoda koji se mogu digitalizovati i koji se dostavljaju preko
digitalne infrastrukture



potrošači i firme koji sprovode finansijske transakcije digitalno preko umreženih
računara i mobilnih uređaja



fizička roba, sa ugrađenim mikroprocesori i mogućnosti umrežavanja.

Digitalnu ekonomiju odlikuje i:



globalizacija



umrežavanje



mobilnost



integracija



elektronsko poslovanje



direktno poslovanje



digitalni proizvodi i usluge



nove organizacione forme

Neki od rizika do kojih dovodi razvoj digitalne ekonomije:



Nestabilnost



Nezaposlenost



Raslojavanje



Nemoral



Ugrožavanje bezbednosti i privatnosti



Kriminal

Eletronsko poslovanje

nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio „

neverne tome

“ da se

NCP može isključiti po želji.Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu
puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a
sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju.
Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina,
dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što
su mnogi računari koristili

Packet Radio

Packet Satellite

koje su već nekoliko godina

radile sa TCP/IP protokolom.