od određene bolesti. Ako je većina populacije u zajednici vakcinisana protiv neke bolesti, cela
zajednica će biti zaštićena, pa i oni koji nisu primili vakcinu. Vakcinacija je dokazana i isplativa
strategija javnog zdravlja koja je drastično smanjila morbiditet i mortalitet u detinjstvu širom
sveta. Nakon kampanje za iskorenjivanje malih boginja, Svetska zdravstvena organizacija (

SZO

)

preuzela je vodeću ulogu u pokretanju Proširenog programa imunizacije (EPI) 1974. godine. Ta
inicijativa je povećala domet programa vakcinacije na globalnom nivou (i u geografskom
pogledu i u pokrivenosti populacije) i proširila je programe imunizacije kako bi se deca zaštitila
od šest dečjih bolesti: dečije paralize, malih boginja, neonatalnog tetanusa, difterije, velikog
kašlja i tuberkuloze.

Zdravstvene prednost

i imunizacije su dobro poznate i podržane su obimnim kliničkim i

epidemiološkim ispitivanjima. Direktna korist se odnose na:

1. drastično smanjene stope bolesti i stope smrtnosti za mnoge infektivne bolesti

2. smanjenje smrtnosti dece – procenjuje se da je svake godine sprečeno 6 miliona smrtnih

slučajeva dece mlađe od 5 godina

3. smanjenje ekonomskog i društvenog tereta bolesti kroz zaštitu od zaraznih bolesti, smanjenje

troškova zdravstvene zaštite i gubitaka u produktivnosti vezanih za rad. Indirektnu korist po
zdravlje predstavlja smanjena stopa bolesti među onima koji nisu vakcinisani.

Društvena korist od imunizacije je takođe veoma važna i odnosi se na produžen životni vek,
smanjeno odsustvovanje sa posla, sigurnije putovanje i kretanje ljudi, ekonomski rast, promociju
jednakosti i omogućavanje i jačanje osnaživanja žena.