Karcinom  prostate se  pojavljuje  gotovo  isključivo  kod  muškaraca  starijih  od  40  godina.  Kod
gotovo  polovine  muškaraca  preko  70  godina  mogu  se  ustanoviti  barem  mikroskopski  tumori
prostate. Muškarci kojima je neko u porodici oboleo od raka prostate, imaju značajno veći rizik
od razvoja bolesti.
Iako  se  razmatrala  mogućnost  da  aktivni  seksualni  život  povećava  rizik  razvoja  raka  prostate,
većina  kliničkih  studija  opovrgava  tu  mogućnost.  Smatra  se  da  postoji  određena  povezanost
između nekih infekcija, kao što su bakterijski prostatitis i neke virusne infekcije (

virus herpesa,

humani papiloma virus, citomegalovirus

), no takva veza do sada nije u potpunosti dokazana.

Desetogodišnja studija je pokazala kako muškarci s benignom hiperplazijom prostate (BHP)
nemaju veći rizik od razvoja raka prostate. (2)

3. Dijagnoza

Dijagnostika karcinoma prostate podrazmeva nekoliko procedura. Klinički pregled obuhvata
DRE i transrektalni ultrazvuk prostate (eng.

transrectal ultrasound, TRUS

) koji omogućava

vizuelizaciju prostate sa semenim kesicama, korišćenjem ultrazvučne rektalne sonde.
Dijagnostikovano uvećanje prostate je medicinska indikacija za određivanje nivoa PSA u serumu
bolesnika. Uvećanje prostate i povećan nivo serumske vrednosti PSA ukazuje na moguće
prisustvo karcinoma prostate koji se definitivno potvrđuje biopsijom.