Sastav i osobine hidrofilnih i lipofilnih gelova

U uvodnom delu može se navesti da je klinička efikasnost dermatoloških preparata i podnošljivost od strane pacijenta umnogome zavise od izbora podloge ili vehikuluma kao nosača lekovite supstance. (1) Terapijska efikasnost leka za lokalnu terapiju bolesti kože, veoma zavisi od fizičkohemijskih svojstava podloge, zbog čega je formulacija podloge polučvrstih farmaceutskih preparata za kožu, podjednako važna kao i sama lekovita supstanc. (1)
Brojnim istraživanjima poznato je da promene u sastavu podloge u preparatima različitih proizvođača sa istom lekovitom supstancom, u istoj koncentraciji, uslovljavaju razlike u ishodima lokalne dermatološke terapije. Kao ezultati brojnih istraživanja pokazuju se da izbor pomoćnih supstanci utiče na sudbinu lekovite supstance u koži.

2.Savremeni zahtevi za podlogu u polučvrstim preparatima za kožu

Prema rečniku izraza u Ph. Eur. 8.0, podloga (engl. base) se definiše kao nosač, sastavljen od jedne ili više pomoćnih supstanci, za lekovitu/e supstancu/e u polučvrstim i čvrstim preparatima. (1) Adekvatnom formulacijom farmaceutskog oblika, podloga se prilagođava inkorporiranoj lekovitoj supstanci i mestu primene preparata i istovremeno se optimizuju njegova kozmetička svojstva. Samim tim, izbor odgovarajuće podloge predstavlja izazov, kako u razvoju polučvrstih preparata za kožu, tako i u izradi magistralnih lekova za lokalnu terapiju u dermatologiji, kada izbor sastojaka podloge najčešće vrši sam farmaceut. (1)
Mada je na tržištu dostupan veliki broj industrijski proizvedenih preparata za dermalnu primenu, koji se dominantno propisuju, uspešna terapija određenih oboljenja kože i dalje zavisi od znanja i veština farmaceuta prilikom izrade magistralnih lekova. Izrada magistralnih lekova je od suštinskog značaja za individualizaciju/personalizaciju terapije, posebno kod specifičnih grupa pacijenata, kao što su pedijatrijska i gerijatrijska populacija.
Magistralni preparati se izrađuju i u slučajevima kada je pacijent preosetljiv na neku/e od pomoćnih supstanci koja/e ulazi/e u sastav registrovanih lekova. Osim toga, izrada magistralnih i galenskih preparata pruža mogućnost rešavanja problema kratkog roka upotrebe kod izrazito nestabilnih lekova, a značajna je i u slučaju obustavljanja proizvodnje registrovanog leka.

3.Geli – definisanje i sastav

Geli su polučvrsti preparati namenjeni za primenu na koži ili sluzokoži, a nastaju od tečnosti koja je „umrežena“ u gelsku mrežu zahvaljujući sredstvu za geliranje. Geli se sastoje od tečnosti geliranih pogodnim gelirajućim sredstvima.
Sredstvo za geliranje može biti: (2)
• organski hidrokolid ili
• neorganski hidrofil.
Postoje lipofilni i hidrofilni geli. Lipofilni geli sadrže kao tečniu komponentu masno ulje ili tečni parafin, a hidrofilni vodu, glicerol ili propilenglikol. Hidrogel se smatra podlogom rastvorljivom u vodi ili nemasnom podlogom za inkoroporiranje lekovite supstance.