Jednostavni demonstracioni eksperimenti iz dinamike

Jednostavni demonstracioni eksperimenti iz 

dinamike 

- diplomski rad - 

Mentor: 

Kandidat: 

prof. dr. Maja Stojanović                                                        Srđan Višković     276/12 

Novi Sad, 2021.

UNIVERZITET U NOVOM SADU 

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET 

DEPARTMAN ZA FIZIKU 

Koristim priliku da se zahvalim: mentoru  prof. dr. Maji Stojanović na pomoći  pri 
izradi ovog rada, i porodici na izuzetno velikom strpljenju tokom svih ovih godina. 

1 

1.

UVOD 

Fiziku  kao  nastavni  predmet  u  školama  po  svom  obimu  i  sadržaju  ne  možemo  poistovetiti  sa 
fizikom kao naukom. Fizika kao predmet proučava proverene zakone prirode koji su, generalno 
gledano,  formulisani  tako  da  odgovaraju  intelektualnom  i  fizičkom  uzrastu  učenika.  Naravno, 
ona stalno mora da prati fiziku kao nauku a kao konačan rezultat dobija se sužen obim i sadržaj 
sa jednostavnim matematičkim aparatom, radi lakšeg upoznavanja istraživanih fizičkih fenomena 
sa  učenicima.  Možemo  slobodno  reći  da  je  fizika  kao  nastavni  predmet  samo  jedan  uzani  deo 
fizike kao nauke.  

Teorijsko  objašnjenje

  (nekih pojava, procesa, zakonitosti, entiteta, itd.) u  fizici kao i u drugim 

prirodnim naukama i dispiclinama nezaobilazno prate i 

eksperimenti

(kvalitativni, kvantitativni, 

misaoni,  laboratorijske vežbe).  S obzirom  na  isprepletanost ovih  faktora koji čine  jezgro  svake 
prirodne  nauke,  uloga  fizike  kao  predmeta  u  školi  jeste  da  učenicima  upravo  putem  teorije  i 
prakse  pruži  mogućnost  sticanja  znanja  o  fundamentalnim  pojavama  i  procesima  koji  nas 
svakodnevno okružuju. 

Ako bismo zavirili u prošlost i pogledali istoriju nastave fizike  mogli bismo da vidimo da tek u 
XIX  veku  započinje  nastava  fizike  koja  je  utemeljena  na  eksperimentima,  tj.  posmatranju.  Na 
Kongresu Prirodnjaka u Meranu 1905. godine, iskristalisana su neka od osnovnih načela koja su 
doprinela razvoju nastave fizike: 



nastava prirodnih nauka nema smisla ako se ne bazira na eksperimentu, tj. posmatranju 



fiziku u nastavi treba smatrati prirodnom naukom a ne primenjenom matematikom 



za nastavu fizike su od ključnog značaja organizovane eksperimentalne vežbe 

Tako  da  za  jedan  čas  fizike  u  školi  nije  dovoljno  koristiti  parče  krede  i  tablu  već  i  izvoditi 
praktične  demonstracije  putem  eksperimenta.  To  je  svakako  jedan  od  oblika  promovisanja 
interesovanja  za  fiziku  kod  učenika  kao  i  podsticanje  učenika  da  samovoljno  i  bez  straha 
učestvuju  u  nastavi.  Pri  tome,  nastavnik  se  mora obavezno oslanjati  kako  na 

teoriju

,  tako  i  na 

eksperiment

,  što  čini  jezgro  svakog  istraživačkog  rada.  S  tim  u  vidu,  nastava  fizike  u  školi  je 

jedan veoma složen i odgovoran posao. 

Opšti cilj ovog rada jeste prikaz nekih od jednostavnih školskih eksperimenata demonstraciono-
ilustrativnog formata iz oblasti klasične dinamike, demonstracija osnovnih dinamičkih veličina i 
osnovnih zakona dinamike, sa akcentom na tematsku celinu “

Sila

” a razlog tome je taj što se radi 

o  temi  kojom  se  učenici  uvode  u  oblast  dinamike.  Pri  tome  je  teorijska  potkrepljenost  ovih 
eksperimenata  (poglavlje  3.  Dinamika)  na  nivou  srednje  škole  sa  pristojnim  primerima  i  bez 
komplikovanijeg  matematičkog  aparata.  Drugi  cilj  rada  je  ukazivanje  na  sam  značaj  izvođenja 
eksperimenata u nastavi fizike kao i opis nekih pristupa korišćenja eksperimenta u nastavi fizike.  

3 

U nastavi fizike, kao i u fizici kao nauci, eksperiment ima višestruku ulogu. Eksperiment je: 



izvor znanja  



sredstvo očiglednosti  



kriterijum naučne istine  

Što  se  poslednje  stavke  tiče,  eksperimentom  se  potvrđuje  (dokazuje)  ili  opovrgava  prethodno 
formulisana  teorijska  pretpostavka.  Školski  eksperiment  se  ne  može  identifikovati  sa  naučnim, 
ali  u  njemu  naravno  da  ima  naučnih  karakteristika  –  postavka,  izvođenje,  analiza  rezultata  i 
dokazivanje ili opovrgavanje teorijske pretpostavke. Dakle, eksperiment u nastavi fizike se može 
posmatrati kao odsjaj eksperimentalne metode u fizici kao nauci i kao takav služi za upoznavanje 
učenika sa osnovama eksperimentalnih metoda.  

Školski  eksperimenti  se  mogu  podeliti,  u  zavisnosti  od  kriterijuma,  na  više  načina.  Prema 

karakteru

,  dele  se  na:  ilustrativne,  fundamentalne  i  istraživačke. 

Ilustrativni  eksperimenti

  su 

ogledi  najmanje  pedagoške  vrednosti.  Njima  se  postiže  princip  očiglednosti,  opisuju  pojave  i 
dokazuju  zakoni,  pokazuje  rukovanje  aparaturom,  itd. 

Fundamentalni  eksperimenti

  su  ogledi 

koji  su  nauci  omogućili  formiranje  naučnih  teorija  i  proveru  hipoteza  koje  su  imale  suštinski 
značaj  za  nauku. 

Istraživački  eksperimenti 

su  ogledi  u  kojima  je  proučavan  neki  ne  sasvim 

poznat  problem.  Na  osnovu  svog  iskustva  i  predznanja,  učenici  u  ovakvom  eksperimentu 
poseduju  dovoljno  veštine  da  ga  sami  mogu  izvoditi.  S  obzirom  da  ovakav  tip  eksperimenta 
zahteva vreme  za realizaciju, on  se  može  realizovati  na dodatnoj  nastavi  ili u okviru sekcije za 
fiziku.  

Prema 

didaktičkom  cilju

,  eksperimenti  se  dele  na: 

demonstracione  eksperimente

  i 

laboratorijske vežbe

.  

Demonstracione  oglede  uglavnom  izvodi  nastavnik,  mada  nije  isključeno  da  u  izvođenju  ovih 
ogleda  učestvuju  i  đaci  (ukoliko  je  bezbedno  da  ih  sami  izvode).  Laboratorijske  vežbe  izvode 
đaci, uz nadzor nastavnika; to su vežbe kvantitativnog karaktera u kojima  je cilj  izračunavanje 
vrednosti konkretnih fizičkih veličina, zavisnosti između njih, itd. 

Školski eksperiment se mora shvatiti kao organski deo nastave, odnosno jedno od dva glavna 
“sredstva” za ostvarivanje zadataka nastave fizike.