Uloga, značaj i zadaci medicinskog fizičara na Odeljenju za nuklearnu medicinu na primeru Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu

Kako se iz samog naslova može zaključiti, ovaj rad govori o ulozi, mestu i značaju fizičara na
Odeljenju za nuklearnu medicinu i podaci u njemu odnose se na konkretan primer Kliničkog centra
Vojvodine. Na ideju o pisanju ovog rada došla sam kada sam, nakon položenih svih ispita osnovnih
studija, shvatila da o fizici nuklearne medicine znam vrlo malo, znatno manje nego o svim ostalim
oblastima medicine koje ukljucuju fizičara.
Ovaj rad je nastao u saradnji sa gospodinom Sekulić Stevanom, diplomiranim fizičarem, koji je
zaposlen na Odeljenju za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Vojvodine. Gospodin Sekulić na ovom
odeljenju radi više od 35 godina, tokom kojih je stekao ogromno iskustvo i znanje. Upravo iz tog
razloga uživa veliko poštovanje svojih kolega tehničara, lekara i šefova. Njemu dugujem veliku
zahvalnost na volji za saradnjom, kao i na razumevanju i strpljenju.
Moj boravak na Odeljenju za nuklearnu medicinu trajao je od januara do juna 2012. godine, u
pojedinim periodima čak svakodnevno. Za to vreme imala sam priliku da se upoznam sa aparatima,
laboratorijom i osobljem ovog odeljenja. Takodje sam imala priliku da staknem sliku o položaju
fizičara na jednom ovakvom odeljenju, o odnosu koji ima prema medicinskom osoblju, ali i osoblje
prema njemu, kao i o problemima u radu sa kojima se vrlo često susreće.
Cilj rada jeste da ukaže na znanja i veštine neophodne jednom fizičaru za uspešan rad na
Odeljenju nuklearne medicine. Mislim da može biti od koristi kako studentima i mladim kolegama,
tako i profesorima. Pomenuta znanja se često ne odnose na znanja fizike, pa potreba za njima
može, na prvi pogled, delovati apsurdno. Upravo ću ovim radom pokušati da proširim svest svojih
kolega o tome da za rad u ovakvoj jednoj struci nije dovoljno samo teorijsko znanje nuklearne fizike,
već on zahteva odredjena znanja prava, tehnike, informatike, matematike, fiziologije, drugih oblasti
fizike, kao i posedovanje pedagoških i predavačkih sposobnosti i eksperimentatorskih veština.
Rad je koncipiran u osam poglavlja. Poglavlja se medju sobom dosta razlikuju, jer neka govore o
zakonskim regulativama, a druga opisuju i tumače eksperimentalan rad. Ta velika raznolikost u
poglavljima donekle je i ilustracija raznolikosti znanja neophodnih fizičaru i širokog spektra poslova
koje obavlja.
Prvo poglavlje rada daje listu poslova čije se izvršavanje očekuje od fizičara, kao i probleme na
koje fizičar nailazi u njihovom izvršavanju, a sve na osnovu iskustva čoveka koji na ovom Odeljenju
radi već dugi niz godina. U daljim poglavljima će neki od poslova biti detaljnije prikazani.
U drugom poglavlju ovog rada biće dat kratak pregled zakonskih regulativa koje diefinišu rad
fizičara u jednoj medicinskoj ustanovi uopšte, kao i onih regulativa koje se odnose na rad Odeljenja
za nuklearnu medicinu, sa stanovišta fizike i zastite od zračenja. Izdvojeni su pojedini članovi sa
kojima smatram da jedan fizičar treba da bude upoznat, a dati su i komentari kako se konkretno ti
članovi odnose na rad fizičara.
Treće poglavlje govori o dozimetrijskoj kontroli zaposlenih na Odeljenju, fizičkim principima
dozimetrije, uredjajima za merenje i dozvoljenim granicama izlaganja profesionalno izloženih lica.
Dat je i primer očitanih vrednosti dozimetara za odredjeni period sa analizom dobijenih rezultata.