Креирање једне логичке кодне целине за потребе решавања одређеног проблема у виду
скупа наредби којима се решава искључиво тај проблем, назива се функција.
Постоје две врсте функција предефинисане (већ постојеће) и сопствене. Предефинисане
функције су искључиво оне функције које се већ налазе у библиотекама које долазе уз
програмски језик. Сваки програмски језик долази са својим скупом библиотека и унутар
њима већ дефинисаним функцијама. Те функције се употребљавају веома једноставно,
библиотека се позове са свим својим функцијама, затим у коду програмер једноставно
написе само име те функције (са или без параметара приликом позивања) и она је спремна
да обави неки задатак. Најпознатија таква функција и уједно функција која се користи у
готово сваком програму јесте

Маин()

. Само помоћу ове главне функције се могу креирати

солидни програми или програми који извршавају сложене математичке операције.

Сопствене функције креира програмер према својим потребама. Шта це се налазити у тим
функцијама није унапред предодређено, али оно шта јесте већ предодређено је то како се
креира сопствена функција. Да би се креирала функција она се мора састојати од типа
функције, имена функције и њених параметара. Уколико би смо написали на пример:

инт сабери (инт а, инт б, инт ц)

тиме би смо рекли да наса функција која има име сабери, да је целобројног типа и има три
параметра такође целобројног типа. Да су параметри били на пример флоат, а функција
идаље типа инт, у овом случају би се бројеви сабрали са одређеним бројем децимала
унутар функције, али би излаз из функције био опет цео број.

Дефиниција функције

Општа форма сваке функције дефинише се као:

Slika 1: Main() funkcija

Slika 2: Funkcija saberi

Slika 3: Ispis (rezultat) funkcije

Slika 4: Definicija Funkcije

Maturski rad

maj,2019

Први ред у коду са слике 4 се зове хедер (хеадер) и састоји се из:



Типа функције који се односи на то какву ће вредност та функција вратити, тј. ког
ће типа бити та вредност. Међутим, не мора свака функција да враћа неку вредност.
У случају када враћа онда се ставља тип, а када не мора вредност да се врати, већ
само да се изврши нека операција за то се користи резервисана реч

воид



Име функције је стварно име како се нека функција зове. Углавном се име
функције ставља неко логично име,а не на пример функција1, функција2, већ
функција мин, функција маx и сл.



Параметри представљају одређени вид резервисаног места. Параметру се
прослеђује вредност тек онда када је функција у којој се он налази позвана (пример
на слици 2 – функција сабери). Та прослеђена вредност се може назвати и
аргумент. Унутар заграде (обичне) се налази скуп параметара и сваки од њих је
појединачно означен са својим типом и редоследом у скупу. Параметри у функцији
нису обавезни, већ се додају по потреби.



Потпис функције чине име функције и листа (скуп) параметара заједно.

Након хедера следи тело функције које се увек налази између витичастих заграда.



Тело функције је скуп наредби исписаних у логичком реду, тако да извршавају
неку операцију. Број наредби унутар тела функције је тотално произвољан, али
само једна ствар није произвољна, а то је да након сваке наредбе на крај исте се
мора поставити тачка-зарез (;). Тиме се означава да се на том месту одређена
наредба завршава. Ретурн је резервисана реч која се ставља након низа наредби,
најчешће на крају тела функције, и има улогу да врати вредност након одређеног
прорачуна.

Као   што   се   види   на   примеру   кода   који   провера   који   је   већи   од   две   уписана   броја   у
функцији   маx   (слика   5).   Тип   функције   је   инт   јер   функција   мора   да   врати   целу   броју
вредност коју је проверио. Име функције је маx јер испитује које је максимала вредност од
2 број. Скуп параметара се састоји од 2 параметра оба типа инт. У листи за поређење
бројева је могло да се дода произвољан број параметара која се испитују. Тело функције се
састоји   од   низа   наредби   која   проверавају   који   је   број   већи   и   затим   враћа   вредност
„резултат“ који је пре тога изједначен са вредношћу највећег броја.