Agregatna stanja

Agregatno stanje je makroskopski oblik postojanja materije, uniformnih fizičkih osobina, i uniformnog hemijskog sastava u kojem čestice (atomi, molekuli, joni…) imaju karakterističan prostorni raspored i karakteristične oblike kretanja. Tip agregatnog stanja (čvrsto, tečno, gasovito, plazma) zavisi od odnosa termalne energije čestica i energije međučestičnih interakcija. Promene agregatnih stanja se nazivaju fazni prelazi. Mnoga druga stanja su poznata kao što su Bose–Ajnštajnov kondenzat i neutron-degenerisana materija, mada se ona javljaju samo u ekstremnim situacijama kao što su ultra hladna ili ultra gusta materija. Druga stanja, kao što su kvark–gluonske plazme, se smatraju mogućim ali su za sad u domenu teorije.

Istorijski, distinkcija se pravila na osnovu kvalitativnih razlika u svojstvima. Materija u čvrstom stanju zadržava fiksnu zapreminu i oblik, sa sastavnim česticama (atomima, molekulima ili jonima) blizu jedan drugog i sa fiksnim pozicijama. Materija u tečnom stanju zadržava fiksnu zapreminu, ali ima promenljivi oblik koji se prilagođava sudu. Njene čestice su još uvek blizu jedna drugoj ali su slobodnije. Materija u gasovitom stanju ima promenljivu zapreminu i oblik, adaptirajući obe da popuni sud. Njene čestice su niti blizu jedna drugoj niti imaju fiksnu poziciju. Materija u stanju plazme ima promenljivu zapreminu i oblik, kao i neutralne atome, ona sadrži znatan broj jona i elektrona, koji mogu da se slobodno kreću. Plazma je najrasprostranjenija forma vidljive materije u svemiru.

Termin faze se ponekad koristi kao sinonim za stanje materije, mada sistem može da sadrži nekoliko faza istog stanja materije koje se ne mešaju.