Informacione tehnologije u nastavi u Srbiji i Danskoj

UNIVERZITET U BEOGRADU 

MATEMATI

Č

KI FAKULTET 

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U NASTAVI U 

SRBIJI I DANSKOJ - 

KOMPARATIVNA ANALIZA 

Master rad 

Mentor: 
Prof. dr. Milan Boži

ć

Komisija 
Mr. Ivan Ani

ć

Dr. Miroslav Mari

ć

Student: 
Milenkovi

ć

 Jovan 

Br. indeksa 1088/2010

Beograd, 2012 

1 

Sadržaj 

SADRŽAJ .............................................................................................................0

UVOD ...................................................................................................................3

TRADICIONALNA NASTAVA I NASTAVA POMO

Ć

U IKT..................................4

Tradicionalna nastava ................................................................................................................................ 4

Zašto baš IKT u nastavi ............................................................................................................................. 5

Osobine ra

č

unarske nastave....................................................................................................................... 5

Multimedija ............................................................................................................................................... 6

Projekat multimedijalne u

č

ionice na u

č

iteljskom fakultetu u Beogradu.................................................... 7

UPOTREBA IKT U SRBIJI ...................................................................................8

Šta kažu u

č

itelji ............................................................................................................................................ 8

Šta kažu profesori....................................................................................................................................... 11

Šta kažu u

č

enici .......................................................................................................................................... 17

Dostupnost ra

č

unara u

č

eniku................................................................................................................... 17

Poverenje u

č

enika u informacione tehnologije i ra

č

unare  i njihovu upotrebu u nastavi......................... 19

Osposobljenost u

č

enika za upotrebu i primenu ra

č

unara u u

č

enju .......................................................... 20

Upotreba ra

č

unara i informacionih tehnologija u nastavi i u

č

enju .......................................................... 21

Ra

č

unarska  pismenost kod u

č

enika i interesovanje za kurseve koriš

ć

enja ra

č

unara .............................. 23

UPOTREBA IKT U DANSKOJ ...........................................................................25

Nekoliko interesantnih informacija o upotrebi IKT u Danskoj................................................................ 25

Reforma srednjoškolskog obrazovanja  u 2005. godini ........................................................................... 26

Koriš

ć

enje informacionih tehnologija u ispitivanju................................................................................. 26

Uticaj IKT na sposobnosti u

č

enika .......................................................................................................... 27

Kako nastavnici, roditelji i u

č

enici doživljavaju uticaj IKT na u

č

enikove sposobnosti .......................... 28

Uticaj upotrebe IKT na 

č

itanje i pisanje .................................................................................................. 29

IKT je dobar alat koji podržava razli

č

itost u

č

enika ................................................................................. 30

U

č

enici su nau

č

ili da koriste ra

č

unare uglavnom van škole .................................................................... 32

Uticaj IKT na predavanja i u

č

enje ........................................................................................................... 32

Što se više upotrebljavaju IKT njihov uticaj je ve

ć

i ................................................................................ 33

Razli

č

ita upotreba IKT rezultira poboljšanjem sposobnosti u

č

enika....................................................... 34

U

č

enici su daleko ve

ć

i potroša

č

i nego stvaraoci ..................................................................................... 35

U

č

enici 

č

eš

ć

e rade individualno nego grupno ......................................................................................... 36

IKT ne može radikalno da promeni nastavu i u

č

enje. Fokus nastavnika je upotreba IKT kao podrška 

predmetu koji predaje .............................................................................................................................. 37

Uticaj IKT dosta zavisi od toga kako se upotrebljavju ............................................................................ 39

Uticaj IKT na podelu znanja, komunikaciju i saradnju ku

ć

e i škole........................................................ 39

IKT infrastruktura je zadovoljavaju

ć

a, ve

ć

ina nastavnika i u

č

enika ima pristup ra

č

unaru i internetu .... 40

Puno škola ima intranet ........................................................................................................................... 41

Srednje škole su aktivnije u upotrebi IKT za komunikaciju nastavnika i u

č

enika................................... 44

Roditelji odobravaju dobrobiti proistekle upotrebom IKT u njihovoj komunikaciji sa školom .............. 46

Uslovi za upotrebu IKT u školama .......................................................................................................... 47

3 

Uvod 

Za  spoj  mikroelektronike,  ra

č

unarske  tehnologije  i  komunikacija  u  poslednjih 

nekoliko godina naj

č

eš

ć

e se koriste dva naziva. Prvi naziv je informaciona tehnologija za 

č

ije  obeležavanje  koristimo  skra

ć

enicu  IT  (engleski  Information  Technology),  drugi 

naziv je informaciona i komunikaciona tehnologija, skra

ć

enica IKT (engleski Information 

and  Communication  Technology)  koji  se 

č

esto  koristi  u  evropskom  okruženju. 

Informacione  tehnologije  su  sveobuhvatni  izraz  za  prou

č

avanje  sredstava,  postupaka  i 

na

č

ina za upravljanje, 

č

uvanje, obradu, prenos i prezentovanje informacija. Informacione 

tehnologije  su  nastale  iz  elektronike  primenjivanjem  znanja  iz  fizike  i  matematike. 
Koriš

ć

enjem  dostignu

ć

a  iz  elektrotehnike  informacione  tehnologije  prelaze  u  posebno 

podru

č

je. 

Informacione  tehnologije  (IT)  su  pojam  kojim  opisujemo  delove  (hardversku 

opremu)  i  programe  (softver)  koji  nam  omogu

ć

avaju  pristupanje,    preuzimanje, 

organizovanje,  manipulisanje  i  predstavljanje  informacija  elekronskim  putem. 
Komunikaciona  tehnologija  (CT)  je  pojam  koji  koristimo  za  opis  telekomunikacione 
opreme pomo

ć

u koje možemo slati, primati i tražiti informacije. 

Informaciono  društvo  tako

ñ

e 

č

ine  digitalni  sadržaji,  obrazovni  portali,  digitalna 

televizija, programske podrške i usluge i mobilna telefonija. Sve navedeno u prethodnoj 
re

č

enici  zbirno  se  naziva  informaciona  i  komunikaciona  tehnologija.  Globalno 

informaciono  društvo  ne  bi  bilo  kompletno  bez  IKT,  jer  su  one  usko  povezane  sa  svim 
aspektima društvenog razvoja.(Deli

ć

, 2008, 1) 

Period zastarevanja informacija u IKT je šest meseci, a  koli

č

ina informacija koja 

se danas  pojavi  tokom jednog dana  ve

ć

a je od ukupne koli

č

ine informacija od postanka 

sveta zaklju

č

no sa srednjim vekom.  

Više  je  informacija  sakupljeno  u  poslednjih  30  godina  nego  u  prethodnih  5000 

godina.  Zanimljivo  je  to  da  nedeljno  izdanje  New  York  Times  objavi  više  informacija 
nego  što  ih  je 

č

ovek  koji  je  živeo  u  XVI  veku  sakupio  za  ceo  život.  Ukupno  ljudsko 

znanje  se  se  u  periodu  ime

ñ

u  1900.-1950.  godine  udvostru

č

ilo,  a  od  tog  doba  

udvostru

č

ava se svakih 5-8 godina.(Mladenovi

ć

, 2009, 11) 

Po  sadašnjoj  stopi  umnožavanja  znanja  i  otkri

ć

a  ukupna  suma  znanja  kojom 

ć

e 

raspolagati 

č

ove

č

anstvo bi

ć

e 4 puta ve

ć

a od onog momenta kada dete koje se ra

ñ

a završi 

fakultet. Kada to dete bude imalo 50 godina ukupna suma znanja uve

ć

a

ć

e se 62 puta, a 97 

procenata znanja bi

ć

e otkriveno posle njegovog ro

ñ

enja. (Klari

ć

, 3) 

4 

Tradicionalna nastava i nastava pomo

ć

u IKT 

Tradicionalna nastava 

 
U  tradicionalnoj  nastavi  najzastupljeniji  je  frontalni  oblik  rada  sa  naglašenom 

predava

č

kom  funkcijom  nastavnika  što  ne  ostavlja  prostora  za  interakciju  u

č

enika  niti 

ostavlja  vremena  za  samostalne  aktivnosti  u

č

enika  u  funkciji  boljeg  savladavanja 

nastavnih  sadržaja.  Nastava  je  naj

č

eš

ć

e  formalizovana,  verbalizovana  i  u

č

enicima 

neshvatljiva, što umanjuje trajnost znanja i mogu

ć

nost koriš

ć

enja teorije u realnom životu. 

Me

ñ

utim  u  poslednjih  desetak  godina  masovnijom  upotrebom  ra

č

unara  u  školama 

stvoreni  su  uslovi    za  kvalitetnije  inovacije  obrazovne  tehnologije.  Multimedijalni 
programi  pravljeni  za  li

č

ne  ra

č

unare    pružaju  nam  razne  mogu

ć

nosti  za  kreiranje 

elektronskih  udžbenika  sa  tekstom,  slikama,  zvu

č

nim  animacijama  i  filmovima,  tako 

u

č

enici samostalno napreduju u ovladavanju nastavnim sadržajima, mogu da se navra

ć

aju 

na  sadržaje  koji  im  nisu  dovoljno  jasni,  da  dobijaju  povratne  i  dodatne  informacije  u 
skladu sa svojim mogu

ć

nostima i interesovanjima. Interaktivnost i kvalitet prezentovanih 

materijala  uz  koriš

ć

enje  multimedije  i  hiperteksta  daje  znatno  obimnije  sadržaje  u 

pore

ñ

enju sa nastavom koja se odvija u tradicionalnim u

č

ionicama. 

U  tradicionalnoj  nastavi,  bez  obzira  na  cilj  da  u

č

enik  bude  u  centru  vaspitanja, 

dominira  frontalni  oblik  rada  sa  jednosmernom  komunikacijom  nastavnika  i  u

č

enika. 

Smanjena  je  aktivnost  u

č

enika,  jer  nastavnik  troši  80  procenata  vremena  na  predavanje, 

nastavnik  je  centralna  li

č

nost  i  on  odlu

č

uje  o  sadržaju  predavanja  i  na

č

inu  procene 

nau

č

enog. Zbog toga u

č

enik nema mogu

ć

nost napredovanja sopstvenim tempom u skladu 

sa  svojim  predznanjima  i  sopstvenim  sposobnostima  u

č

enika,  u  sticanju  novih  znanja 

pojavljuju  se  nedostaci  koji  zna

č

ajno  uti

č

u  na  motivaciju  u

č

enika  i  temeljitost 

ovladavanja nastavnih sadržaja. Istaživanja vršena u svetu pokazuju da u svakom razredu 
postoji mali broj u

č

enika sa izuzetno dobrim psihofizi

č

kim i perceptivnim sposobnostima, 

naj

č

eš

ć

e, mali broj u

č

enika ispod prose

č

nih sposobnosti i najve

ć

i broj prose

č

nih u

č

enika. 

Razli

č

ite predispozicije i predznanja u

č

enika otežavaju nastavniku da pripremi nastavne 

sadržaje  tako  da  oni  budu  prilago

ñ

eni  svim  u

č

enicima,  pa  se  zbog  toga  naj

č

eš

ć

e 

opredeljuju za nivo složenosti koji odgovara osrednjim u

č

enicima. Takav oblik nastave, 

naj

č

eš

ć

e,  je  dosadan  i  nezanimljiv  boljim  u

č

enicima,  a  s  druge  strane  pretežak  i 

nerazumljiv  za  lošije  u

č

enike,  što  zna

č

i  da  ne  obezbe

ñ

uje  mogu

ć

nost  napredovanja  u 

ovladavanju  nastavnim  sadržajem  tempom  koji  odgovara  svakom  u

č

eniku.  Poseban 

problem  tradicionalne  nastave  je  nedovoljna  interakcija  izme

ñ

u  samih  u

č

enika  i  izme

ñ

u 

u

č

enika i nastavnika. Dvosmerna komunikacija obezbe

ñ

uje u

č

enicima bolje razumevanje 

nastavnih  sadržaja,  a  i  nastavniku  da  prilagodi  nivo  složenosti  izlaganja  sadržaja 
predznanjima  u

č

enika  i  da  realnije  vrednuje  njihove  aktivnosti  i  znanja.  Realno  i 

objektivno vrednovanje znanja i svih aktivnosti u

č

enika, kao i samovrednovanje u

č

enika, 

od velikog je zna

č

aja za podizanje njihove motivacije, interesovanja i aktivnosti. 

(Mandi

ć

, 2) 

6 

i  u

č

enja  pomo

ć

u  ra

č

unara  su  ve

ć

a  misaona  mobilnost  u

č

enika,  ve

ć

a  motivisanost  za 

u

č

enje i brže humanije i pravednije ocenjivanje i vrednovanje rada u

č

enika. Naravno nisu 

se svi istaživa

č

i složili u oceni stepena efikasnosti ra

č

unara. Izuzetno je zna

č

ajno to što se 

ra

č

unar  jednako  odnosi  prema  svim  u

č

enicima,  kod  u

č

enika  razvija  samoinicijativu  u 

radu,  pruža  im  šansu  da  u  radu  napreduju  koliko  i  kako  mogu.  Slabiji  u

č

enik  dobija 

pomo

ć

 tako da može neometano napredovati, potpuno se razvijati nezavisno od drugih i 

kora

č

ati  kroz  školovanje  bez  frustracija  i  poniženja,  jer  ra

č

unar  pruža  jednako 

obrazovanje svima i tretira sve u

č

enike na isti na

č

in. Ra

č

unar kao nastavnik je pravi

č

an, 

strpljiv  i  ne  zna  da  se  ljuti.  On  nema  zabluda,  nije  optere

ć

en  predrasudama,  ne  vrši 

nijednu vrstu diskriminacije prema u

č

enicima i nema miljeninika u razredu.  

 Ra

č

unarska  nastava  i  u

č

enje  pogoduju  razvoju  apstraknog  mišljenja, 

omogu

ć

avaju  plansko  usmeravanje  i  pojedina

č

no  napredovanje  u  sticanju  znanja. 

Koriš

ć

enjem ra

č

unara u  nastavi i u

č

enju nijedno  svojstvo u

č

enika ne biva negirano, niti 

ima  naznaka    gušenja  individualnosti  u

č

enika,  ve

ć

  naprotiv  dolazi  do  njihovog 

favorizovanja. Pred ra

č

unarom su svi u

č

enici potpuno jednaki. Ne može do

ć

i do grešaka 

prilikom ocenjivanja njihovog rada kao što su halo efekat, greške centralne tendencije itd. 
Na ocenu ra

č

unara u

č

enik se ne žali, ne pokušava da je popravi neprihvatljivim oblicima 

ponašanja  i  svoj  neuspeh  ne  pripisuje  drugome.  Komunikacija  u

č

enika  i  ra

č

unara  je 

neposredna i jednostavna. Ra

č

unar u

č

enicima ne daje samo pouke i pitanja ve

ć

 i uputstva 

za rešavanje postavljenih problema, kao i opomene u slu

č

aju neta

č

nih odgovora i rešenja. 

U

č

enik  može  bez  ustru

č

avanja  i  bojazni  od  ra

č

unara  da  traži  dodatne  operacije, 

pojašnjenja i uputstva za odgovor na postavljena pitanja i rešavanje postavljenih zadataka. 
Ne  postoji  strah  da   

ć

e  ga  drugi  ismevati  zbog  toga  što  ne  zna  i  ne

ć

e  nai

ć

i  na  druge 

vidove  nerazumevanja  od  strane  u

č

enika  i  nastavnika.  Ameri

č

ki  magazin  za  nau

č

na 

pitanja  New  Scientist  je  1982.  godine  objavio  da  je,  zahvalju

ć

i  ra

č

unarima,  posebno 

mikrora

č

unarima koji se u poslednje vreme puno koriste u ameri

č

kom školstvu, ostvaren 

primetan  napredak  u  nastavi  matematike,  ra

č

unari  nastavnika  osloba

ñ

aju  mnogih 

rutinskih  poslova,  a  u

č

enika  straha  od  nastavnika  i  podsmeha  drugih  u

č

enika  zbog 

eventualnih  grešaka  u  u

č

enju.  Ra

č

unarska  nastava  ostavlja  nastavniku  više  prostora  za 

neke  kreativne  poslove,  odnosno  za  vaspitno  delovanje,  za    stru

č

no  i  pedagoško 

usavršavanje,  za  inovacije  u  nastavi,  za  detaljnije  pra

ć

enje  rada  svakog  u

č

enika. 

Interesantno  je  to  da  nastava  pomo

ć

u  ra

č

unara  omogu

ć

uje  razvijanje  memorije,  mašte, 

samostalnosti  u  u

č

enju,  podiže  obrazovni  nivo,  izgra

ñ

uje  osetljivost  za  probleme, 

fleksibilnost  i  nezavisnost  u  radu.  Pružaju

ć

i  u

č

eniku  brzo,  efikasno  i  ta

č

no  brojne 

informacije,  ra

č

unar  mu  stvara  više  vremena  za  obavljanje  radnji  koje 

ć

e    uticati  na 

razvijanje sposobnosti uvi

ñ

anja, rešavanja problema i stvarala

č

kog potencijala. Ovakvim 

radom  se  znanje  uspešnije  stavlja  u  funkciju  razvoja  ljudskih  sposobnosti.  (Mandi

ć

,  2, 

Klari

ć

, 3) 

Multimedija 

Pojam multimedija poti

č

e od latinske re

č

i multus (mnogi) i medium (medijum ili 

posrednik).  Multimedija  je  kombinacija  teksta,  slika  (pokretnih  i  nepokretnih),    zvuka, 
animacije, videa objedinjenih pomo

ć

u ra

č

unara i odnosi se prvenstveno na medije koji su 

po  svojoj  prirodi  netekstualni. 

Č

ovek  je  po  svojoj  prirodi  multimedijalan  istovremeno