ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
УНИВЕРЗИТЕТ НИКОЛА ТЕСЛА БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
ИСТОРИЈА ДРЖАВЕ И ПРАВА
ТЕМА:
ДУШАНОВ ЗАКОНИК
Profesor: Student: Emilija Mihajlovic
Бр. Индекса:
1
Јун, 2024
Садржај
УВОД..............................................................................................................................................3
ЖИВОТ СТЕФАНА ДУШАНА – ЦАРА ДУШАНА..............................................................................4
ПРОГЛАШЕЊЕ СРПСКОГ ЦАРСТВА...............................................................................................8
- Проглашење и крунисање......................................................................................................8
Питање савладарства и подела земље................................................................................10
Душанова царска идеологија...............................................................................................10
Међународне реакције..........................................................................................................12
ДУШАНОВ ЗАКОНИК..................................................................................................................14
Садржина законика.............................................................................................................15
О издањима Душановог законика.....................................................................................18
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................20
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................22
2
•
ЖИВОТ СТЕФАНА ДУШАНА – ЦАРА ДУШАНА
Владавина Стевана Душана почиње 1331.године и као краљ он влада до 1345.
године. Од 1346. године он влада као цар - највећи војнополитички успон Немањићке
државе. Србија израста у водећу силу на Балкану. У Скопље је 16. априла 1346. године,
Стеван Душан свечано крунисан за „ЦАРА СРБА И ГРКА“ уз присуство бугарског и
српског патријарха и представнике светогорских манастира. Државни сабор је на
Спасовдан, 29. маја 1349. године усвојио „ДУШАНОВ ЗАКОНИК“ који је допуњен,
такође, на Спасовдан, 1354. године. Владари из лозе Немањића су по правилу умирали у
монашком звању и проглашавани су за свеце, цар Душан је у овом погледу изузетак.
1332. године дошло је до побуне у Зети под вођством зетског војводе Богоја и
арбанаса Димитрија Суме. Буна је убрзо угушена. Са новим бугарским царем Иваном
Александром су успостављени савезнички односи, па се краљ Душан у пролеће 1332.
године оженио Јеленом, сестром бугарског цара. Босански бан Стефан II Котроманић је
желео да освоји цело Захумље, јер је само део Захумља освојио 1326.год. после сукоба
са Бранивојевићима. У том сукобу су учествовали и Дубровчани, заједно са баном
Стефаном II, и пошто је затрта породица Бранивојевић, и пошто су Стефан и
Дубровчани поделили међусобно њихове територије, Дубровчани судобили Пељешац са
Стоном. Дубровчани за време краља Стефана Дечанског нису успели да легализују
управу над Пељешцем и Стоном, па су то покушали за време краља Душана. 1333
године, Стефан Душан је издао повељу у Пологу, којом је Дубровчанима уступио
приморје од Стона до Дубровника, са острвом Посредњицом код ушћа Неретве, уз
обавезу да на рачун „стонског дохотка“ исплаћују 500 перпера, плус 8000 перпера које је
требало платити одмах, док су се Дубровчани обавезали да ће дозволити верску слободу
православном становништву добијених територија. Дубровчани су суму од 500 перпера
плаћали и босанском бану, који је исте године издао повељу којом је потврдио право
Дубровника на Стон, те су на миру могли користити своје нове поседе које су исте
године почели да утврђују. Услов је био и да у Стону остане „Српски поп да поје“, јер је
то епископију основао још свети Сава,али су Дубровчани то поштовали само до 1349
4
године када су довели католичког свештеника. Већ 1332. године Душан је освојио град
Струмицу.
Захваљујући саветима византијског пребега Сиргијана освојени су: Прилеп,
Охрид, док је сам Сиргијан освојио Костур. Пред напад на Солун извршен је атентат на
Сиргијана, од стране Сфранцеса Палеолога, кога је ангажовао сам цар Андроник III, те
је Душан одустао од борбе. Склопљени су савезнички односи са царем Андроником III
(1334) јер су северне границе угрозили Угри који су стигли до Жиче. Душан је успешно
потукао угарску војску и успоставио границу на реци Сави. Једно време је у састав
Душанове државе улазио и Београд.
У ово време пада једна од интимнијих слика из Душановог живота. Будући да са
Јеленом није имао деце, радило се на томе да се од ње растави и ожени Јелисаветом,
кћерком немачког цара Фридриха Лепог. Преговоре је 1336. године без сумње водио
Палман Брахт, вођа немачких најамника у Србији,такозване Алеманске Гарде. Када је
посланство стигло у Аустрију и када је млада кнегињица чула за кога треба да се уда, „у
једну варварску земљу на истоку, за једног краља туђе вере и већ жењена“ пала је у
постељу из које није ни устала. После овог догађаја Јелена се пожурила да роди сина и
тако умири Душана.И заиста, у зиму 1336 или пролеће 1337 Јелена је на сумњив начин
добила сина Уроша, и тако учврстила свој положај на двору.
После смрти византијског цара Андроника III, на власт долази његов малолетни
син Јован V, место кога је управљало регентство (патријарх, царица-мајка и велики дукс
Алексије Апокавк). Са политиком регентства се није сложио велики доместик Јован
Кантакузин, који је очекивао да регентство припадне њему, као најближем сараднику
Андроника III. У Византији је избио грађански рат. Кантакузин је у сукобу са својим
противницима претрпео пораз и повукао се у Србију. Душан и Кантакузин су,под
утицајем краљице Јелене,склопили савез и донели одлуку да свако од њих двојице
задржи градове које освоји. Кантакузин је заједно са војском у којој су се налазили
војвода Вратко, потомак Немањиног сина Вукана, и Јован Оливер претрпео неуспех
приликом освајања града Сера. Душан је освојио целу Албанију, изузев Драча,који су
држали Анжујци, и градове у северној Грчкој. Односи између Душана и Кантакузина су
се погоршали када су аграрни феудалци из Тесалије признали Кантакузина за свог цара
(1343.). Кантакузин је нове савезнике нашао у Турцима Селџуцима, који су господарили
5
Јоаникије је постао први српски патријарх. Стефан Душан је крунисан за цара Срба и
Грка на Ускрс (16. априла 1346.) у Скопљу. Крунисање су обавили српски патријарх
Јоаникије и трновски патријарх Симеон. Образложење за овај поступак цар Душан је
нашао у учењу хришћанске цркве.
Све што је некада Господ даровао првом хришћанском цару, Константину
Великом, прешло је у Душанове руке. Мисли се на земље и велике градове „грчког
царства“.Душанова титула сада је гласила:Вољом Божјом, Благоверни и Христољубиви
цар Србљем и Грком и земље поморске и свему дису (западу).
Након што је Атос потпао под власт цара Душана 1345, он је оптужио грчког
проту Нифона, поглавара свих манастира на Светој Гори за месалијанство (односно
богомилство), али је Нифона одбранио св. Григорије Палама. Сматра се да је ова
оптужба политички мотивисана, јер је Душан хтео да постави српског уместо грчког
поглавара.
Цар Душан је Хиландару потчинио цркву Светог Николе у Добрушти код
Призрена, цркву Светих Арханђела у Штипу, цркву Светог Николе у Врању са насељима
и добрима. Крајем 1347. године цар Душан и царица Јелена посетили су Хиландар.
Присуство жена на Светој Гори је забрањено, али су оне заједно са децом боравиле тамо
за време опсаде Каталанаца. Цар Душан је Хиландару подарио новац, обновио
манастирску болницу. Царици Јелени је дозвољено да постане други ктитор келије
Светог Саве у Кареји. Захваљујући даровима цара Душана, Хиландар је постао највеће
манастирско властелинство у Српском царству.
Цар Стефан Душан је умро 20. децембра 1355. године, још увек млад и у пуној
снази. Узрок смрти никада није утврђен али се говорило о тровању, можданом удару и
чак епилепсији. Сахрањен је у својој задужбини манастиру Светих Арханђела код
Призрена. После Душанове смрти Српско царство је постепено почело да се распада.
Када су 1927. године вршена археолошка ископавања на локалитету манастира, у
југозападном делу цркве је нађен мермерни гроб за који је установљњно да је царев. У
гробу су пронађене испретуране кости које су касније пренесене у цркву Светог Марка у
Београду где и данас почивају.
7
