ЈУ ОШ „Филип Вишњић“ Доња Трнова
Рад за индивидуално стручно усавршавање:
Тема:
Опште одлике епике Првог српског устанка
Ниво реализације:
Актив
Фебруар, 2024. године.
Наставник:
Милорад Петровић
1
Апстракт
У овом раду биће ријечи о пјесмамa које говоре о Првом српском устанку и о
пјевачима од којих су те пјесме записане. Биће ријечи о стилу ових пјесама, о
најфреквентнијим општи мјестима и формулама, о јунацима овог циклуса. Говорићу о
утицају других пјесама и циклуса на ове пјесме и на крају о историчности ових пјесама.
Кључне ријечи
Први српски устанак, Филип Вишњић, мотив Косовског боја, крвна освета, формула,
опште мјесто, еп,
Пјесме о Првом српском устанку
Ове пејсме Вук је смјестио у своју четврту збирку
1
. Број ових пјесама је
невелики, тек око двадесет. Већином су испјеване непосредно послије самог догађаја и
најчешће на мјестима гдје се и сам догађај одиграо. Све пјесме о устанку представљају
велики национални значај. У њима се појављују велики, значајни догађаји и знамените
личности. Проучавајући устаничке пјесме можемо их подијелити у неколико група.
Прву групу чине пјесме у којима нема неког одређеног догађаја него се описују
збивања датог времена и покрети народа у жељи за ослобођем од турске власти. Таква
је напримјер пјесма „Почетак буне против дахија“
2
. У другу групу спадају пјесме које
говоре о великим бојевима: „Бој на Чокешини“
3
, „Бој на Салашу“, „Бој на Мишару“ ,
„Бој на Делиграду“, „Бој на Лозници“, „Бој на Кукутници“, „Узимање Ужица“ и
„Скопљак војшти на Шумадију“. У трећу групу спадају пјесме које говоре о
личностима из устанка и о њиховим властитим подвизима, то су пјесме: „Кнез Иван
Кнежевић“
4
, „Милош Стоићевић и Мехо Оругџијћ“, „Луко Лазаревић и Пејзо“,
1
Српске народне пјесме, књ. IV,
Беч 1862.
2
Вук књ. IV, бр. 24
3
Вук књ. IV, пјесме под бр. 26, 28, 30, 31, 32, 37, 41
4
Вук књ. IV, пјесме под бр. 29, 32, 34, 35, 36
3
У пјесми „Растанак Кара-Ђорђија са Србијом“ која се приписује као пјесма „сељака из
Рудничке наије“
8
имамо занимљив начин приказивања турске војске:
„Годомин су поље напунили:
,,Коњ до коња, јунак до јунака,
,,Барјаци су, кано и облаци,
,,А чадори, ка бијеле овце,
,,Бојна копља, кано гора чарна;“
Међутим такав веома сличан начин имамо и у пјесми „Бој на Лозници“ Филипа
Вишњића:
„И Лозничка поља притискоше:
Све је бијел чадор до чадора,
Коњ до коња, јунак до јунака,
Бојна копља као чарна гора,
Све с вијају по пољу барјаци
Кано мрки по небу облаци;“
Поред овог постоје још многи примјери који би могли да наведу да би и та пјесма могла
да буде Филипа Вишњића.
Основне одлике епике Првог устанка
8
У књизи
Српске народне пјесме, књ
.
IV
, Беч 1862. прир. Љубомир Зуковић,
Сабрана дела Вука Караџића,
књ. VII,
Издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964,Просвета Београд, прип.
Љубомир Зуковић, на стр. 595 у регистру пјевача ова пјесма је наведена као пјесма „сељака из Рудничке
наије“.
4
Мотиви и формуле у пјесмама Првог српског устанка
Проучавајући пјесме о Првом српском устанку наилазимо на два веома честа
мотива: 1. мотив косовског боја и 2. мотив крвне освете.
Мотив косовског боја који је чест у овим пјесмама показује да су пјевачи добро
познавали српску историју и да су у своје пјесме уносили неке елементе који имају
своје паралеле у писаној књижевности. Конкретне примјере за овај мотив имамо и код
Вишњића, а и код других пјевача. Вишњић уздиже косовску битку на ниво витешке
борбе јер Мурат у својој посљедњој жељи у пјесми „Почетак буне против дахија“
9
говори својој војсци да не треба да се свети за њега што га је Милош Обилић распорио.
Затим се могу упоредити нека мјеста у пјесми „Лазар Мутап и Арапин“
10
са Лазаревим
наздрављањем пред косовску битку. Кнез Лазар се при наздрављању колеба коме ће
подићи прву чашу, те се на крају одлучује да је подигне првом по јунаштву, односно,
Милошу Обилићу. У Вишњићевој пјесми такође имамо те мотиве прве чаше и каталог
јунака. Наиме, Карађорђу кад стигне позив од Арапина да му изађе на мегдан или да
пошаље замјеника он се дуго премишља кога да пошаље и ту се баш као и Лазар брине
о земаљском и небеском царству и о томе коме ће остати земља јер му је Арапин
предложио да ономе ко побиједи остане земља. Затим, као и Лазар што наздравља
својим јунацима почевши од Милоша тако и Карађорђе набраја јунаке који би га могли
замјенити на мегдану. Међутим, пошто су неки потребни да чувају земљу, а неки су
опет погинули он се одлучује за Лазара Мутапа шаље му књигу и Мутапа та књига
затиче код „прве чаше“. Мутап се припрема за мегдане и са коња пије чашу коју је
оставио кад му је стигла књига од Карађорђа. Стиже код Карађорђа овај га уводи у
своје дворе и даје му „прву чашу“:
„Пак му даде прву чашу своју:
,,Напиј ми се, мој сиви соколе!“
Поред ових примјера имамо и примјере заклињања пред борбу у пјесми „Бој на
Чокешини“ гдје игуман Аџи-Константин заклиње јунаке крстом и законом и каже „да
брат брата у боју не изда“ то би се могло повезати косовском битком и може
9
Вук књ. IV, бр. 24
10
Вук књ. IV, бр. 39
