Висока здравствено-санитарна школа струковних студија „ВИСАН“
Семинарски рад
Предмет: Анатомија
АНАТОМИЈА ОКА
проф. др Сања Миленковић Студент: Војин Проле
бр. индекса 3-I/21
У Београду, децембар 2021. године
1
Увод
Око (или у ужем смислу очна јабучица) представља саставни део органа чула вида.
Чуло вида се састоји од очног живца, очне јабучице и помоћних органа ока. Улога
помоћних органа ока је механичка заштита ока, и у њих убрајамо обрве, капке, сузни
апарат и спољашње очне мишиће. Улога ока је да прихвата физичке дражи из спољашње
средине, а потом добијени надражај преко чулних путева спроводи до коре великог мозга,
где се надражај трансформише у информацију.
Неретко се ради бољег разумевања око упоређује са фотографским апаратом, и
успоставља аналогија између делова фотографског апарата и анатомских целина ока. У
оку, рожњача (
cornea
) и сочиво (
lens
) фокусирају светлост, што би одговарало
фотографском сочиву за фокусирање. Фокусирана светлост се потом преноси на
мрежњачу (
retina
), која би била еквивалент фотографског филма. Мрежњача је сачињена
од густо поређаних фоторецептора, чија улога је да региструју таласну дужину и
интезитет светлости, и исто трансформишу у нервни импулс који ће прво очним живцем, а
потом видним путевима, бити пренесен до центра за вид у кори великог мозга. Међутим,
иако слични, фотографски апарат који би имао перформансе ока, за сада још увек није
измишљен.
2
Помоћни органи ока
Очна јабучица је свакодневнo изложена различитим надражајима: ветру, јакој
светлости, прашини... Из тог разлога, улога помоћних органа ока је заштита и одржавање
адекватне влажности очне јабучице. У помоћне органе ока убрајамо: обрве, очне капке,
вежњачу, масно тело очне дупље, сузни апарат, фасције очне дупље и спољашње очне
мишиће.
Обрвa
(supercilium
)
Обрва је кожно-мишићни набор који у виду лука наткрива очни капак. Обрва је
обрасла длакама и садржи кожне знојне и лојне жлезде.
Очни капци (
palpebrae
)
Очни капци су два модификована и покретљива кожно-мишићна набора, која имају
могућност затварања очне дупље, чиме пружају директну механичу заштиту очној
јабучици од спољашњих штетних фактора. Осим тога, трептањем очни капци распоређују
сузе и тиме одржавају адекватну влажност и омогућују испирање рожњаче. Разликујемо
два очна капка, горњи и доњи (
palpebra superior
и
palpebra inferior
), који су раздвојени
међукапачном пукотином (
rima palpebrarum
). Сваки капак састоји се од неколико слојева.
Идући од споља ка унутра слојеве капка чине: кожа, поткожни слој, мишићни слој,
фиброзни скелет и слузница очних капака. Кожа капака је најтања на целој површини
људског тела, чиме је омогућено трептање. Поткожни слој капка чини растресито везивно
ткиво, док се мишићни слој састоји од глатке и попречно-пругасте мускулатуре.
Попречно-пругасту мускулатуру чине кружни мишић ока (
m. orbicularis oculi
) и мишић
подизач горњег капка (
m. levator palpebrae superioris
). Кружни мишић ока инервише
n.facialis,
и одговоран је за затварање очних капака, потискивање суза кроз сузне каналиће
и пражњењe тарзалних жлезда. Улога мишића подизача горњег капка је у подизању
горњег капка приликом трептања. Инервише га
n.oculomotorius
. Глатку мускулатуру
очних капака чине горњи и доњи тарзални мишићи (
m. tarsalis superior
и
m. tarsalis
inferior
). Захваљујући њима могуће је одржавање нормалне ширине међукапачног
простора. Фиброзни скелет чине тарзална плочица (
tarsus palpebrae superioris et inferioris
),
тарзо-орбитална фасција (
fascia tarsoorbitalis
) и две капачне везе (
ligamentum palpebrale
