Depresivni poremećaji kod dece i mladih

Депресија (лат. “деprimere“): туговање, психичка клонулост праћена меланхолијом и другим ефектима; тежак душевни статус (душевна депресија) (Општа енциклопедија света, 1968., 832)

Депресија је најчешћи облик психичких поремећаја. Ради се поремећају расположења за који су карактеристични потиштеност, мањак весеља, среће, а присутна је туга и безвољност. Депресија је стара колико и човечанство. То је поремећај у расположењу који карактерише потиштеност, интензивна туга, самосажаљење, страх, тескоба, безнађе, осећај безвредности, кривице,  умор и исцрпљеност. Обично су интензивни и трају дужи временски период. Ови осећаји делују у толикој мери да особа која пати од депресивног поремећаја види самоубилачку могућност као једино решење. Депресија није само туга или потиштеност, она је више од тога, дакле уколико се туга појави без икаквог разлога и траје неко време, не престаје или се поново врати уз додатне осећаје онда није реч о тужном расположењу него о депресији. Депресија је озбиљан поремећај који се мора лечити. Она утиче на наш целокупни живот а уколико не предузмемо мере лечења, долази до погоршања стања болесника. У већини случајева депресију не препознају нити болесник, нити чланови породице. Према процени Светске здравствене организације депресија ће до 2020. године постати други светски здравствени проблем, а уколико гледамо депресију према женској популацији, већ је број један. Још увек није познат тачан начин настанка депресије, сигурно да за развој депресије треба имати предиспозицију.