ФИЗИОЛОГИЈА УРИНАРНОГ СИСТЕМА
Александра Милосављевић 36-I/21
Садржај
1. Увод
2. Бубрег
2.1.
Грађа бубрега
2.2.
Вакуларизација бубрега
2.3.
Мокраћни путеви бубрега
3. Основне функције бубрега
3.1.
Нефрон
3.2.
Стварање мокраће
3.3.
Регулација запремине и хемијске реакције крви
3.4.
Рефлекс мокрења (микција)
3.5.
Састав и физичко-хемијска својства мокраће
4. Закључак
5. Литература
1. Увод
Организам човека је строго контролисана средина у смислу температуре, pH вредности и
концентрације материја растворених у течностима. За одржавање унутрашње равнотеже
организам користи органе за излучивање. Најважнији систем органа за излучивање је
уринарни систем. Развој уринарног система почиње током пренаталног развоја, пре
рођења и уско је повезан са развојем полних органа. Код жена долази до потпуног
одвајања уринарног и гениталног тракта, а код мушкараца они остају уједињени на нивоу
уретре. То је систем који је задужен за стварање и излучивање мокраће (урина) из
организма. Уринарни систем се састоји од два бубрега (ren), и изводних канала:
мокраћоводи (ureter), мокраћнa бешикa (vesica urinaria) и мокраћна цев (urethra).
Слика 1. Уринарни систем – органи за излучивање
https://bioteme.files.wordpress.com/2018/12/5DEAjj8mMz6yDg4ANoqyxFZu.jpg
Преко ових органа уринарни систем обавља следеће функције у организму:
-
Екскрецију свих непотребних и штетних материја, односно крајњих распадних
продуката метаболизма. Ту функцију врше бубрези тако што стварају и елиминишу
мокраћу.
-
Прецизно одржавање хомеостазе воде и електролита (константности запремине и
састава унутрашње средине организма).
-
Одржавање ацидно-базне равнотеже тј. електро-хемијске реакције крви.
-
Обавља веома важне ендокрине функције путем хормона које ствара или активира.
-
Врши активацију витамина Д3.
до избацивања. Бубрег је окружен чврстом фиброзном капсулом (састављена од
везивног ткива) која штити структуре унутар бубрега. На попречном пресеку бубрега
уочавају се две регије: спољашња која се назива кора (кортекс) и унутар ње
унутрашња регија која се назива медула. Медула је подељена у неколико конусних
структура које се називају реналне пирамиде. База сваке од ових пирамида почиње на
граници кортекса и медуле а завршава се у структури која се назива мањи каликс који
представља цевасти наставак завршетка уретера. Већи број мањих каликса се сабира у
већи каликс. Зидови каликса, пелвиса и уретера садрже контрактилне елементе који
потискују урин ка бешици.
Слика 2. Грађа бубрега
https://www.pmf.ni.ac.rs/download/master/biologija/radovi/2018/2018-
03-07-tm.pdf
2.2.
Васкуларизација бубрега
Бубрег васкуларизује бубрежна артерија (артериа реналис), по једна артерија за сваки
бубрег. Крвни судови бубрега су истовремено функционални и нутритивни, служе целом
организму и исхрањују бубрег. У односу на величину бубрега, дијаметар ових крвних
судова је велики. Бубрежна артерија (a.renalis) је грана трбушне аорте (aorta abdominalis).
