ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
1
ВОДИЧ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА
Појам и циљ
писања семинарског рада
Семинарски рад је самостални студентски писани рад који обрађује ужу тему из
одређеног предмета
.
Семинарски рад пише студент под руководством ментора –
наставника на предмету. Семинарски рад није научни рад
због чега се од
студента не
очекује да оствари нови допринос
у
области из које пише рад, већ само да прикаже оно
што је већ познато у постојећој
литератури
,
са акцентом на најновија достигнућа. Студент
може, уколико жели, у семинарском раду изнети и своје мишљење које се разликује од
постојећих ставова у науци, али само уколико је оно поткрепљено чињеницама.
Писање овог рада је вежба за предстојећу израду сложенијих, обимнијих и
озбиљнијих радова (завршни, специјалистички, научни рад, итд.).
Стога се морају
поштовати одређена правила у погледу коришћења литературе
,
начина цитирања и др.
Циљ писања семинарског рада је
да
:
Студент прошири теоријско и практично знање
Самостално се
упознаје са научним садржајем
Савлада основну терминологију струке
Развија способност употребе различитих извора домаће и стране литературе
Усавршава вештину писања
Избор теме семинарског рада
Наставник
предлаже
списак тема за семинарске радове
.
Студенти са посебним
интересовањима могу у договору са ментором да предложе и другу тему.
Исту тему може да обрађује и више студената.
Висока здравствено-санитарна школа
струковних студија „Висан“, Београд
Семинарски рад
Предмет: Анатомија
FOSSA POPLITEA
Ментор:
Студент:
Проф. др Сања Миленковић
Александра Милосављевић
36-I / 2021
Сремска Митровица, новембар 2021.
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО
-
САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
1
ВОДИЧ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА
Појам и циљ
писања семинарског рада
Семинарски рад је самостални студентски писани рад који обрађује ужу тему из
одређеног предмета
.
Семинарски рад пише студент под руководством ментора
–
наставника на предмету. Семинарски рад није научни рад
због чега се од
студента не
очекује да оствари нови допринос
у
области из које пише рад, већ само да прикаже оно
што је већ познато у постојећој
литератури
,
са акцентом на најновија достигнућа. Студент
може, уколико жели, у семинарском раду изнети и своје мишљење које се разликује од
постојећих ставова у науци, али само уколико је оно поткрепљено чињеницама.
Писање овог рада је вежба за предстојећу израду сложенијих, обимнијих и
озбиљнијих радова (завршни, специјалистички, научни рад, итд.).
Стога се морају
поштовати одређена правила у погледу коришћења литературе
,
начина цитирања и др.
Циљ писања семинарског рада је
да
:
Студент прошири теоријско и практично знање
Самостално се
упознаје са научним садржајем
Савлада основну терминологију струке
Развија способност употребе различитих извора домаће и стране литературе
Усавршава вештину писања
Избор теме семинарског рада
Наставник
предлаже
списак тема за семинарске радове
.
Студенти са посебним
интересовањима могу у договору са ментором да предложе и другу тему.
Исту тему може да обрађује и више студената.
САДРЖАЈ
УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
ЗАДЊИ ПРЕДЕО КОЛЕНА (
FOSSA POPLITEA
) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
ЗИДОВИ ЗАТКОЛЕНЕ ЈАМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4
САДРЖАЈ ЗАТКОЛЕНЕ ЈАМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
ЗАКЉУЧАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8
ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
2
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО
-
САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
1
ВОДИЧ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА
Појам и циљ
писања семинарског рада
Семинарски рад је самостални студентски писани рад који обрађује ужу тему из
одређеног предмета
.
Семинарски рад пише студент под руководством ментора
–
наставника на предмету. Семинарски рад није научни рад
због чега се од
студента не
очекује да оствари нови допринос
у
области из које пише рад, већ само да прикаже оно
што је већ познато у постојећој
литератури
,
са акцентом на најновија достигнућа. Студент
може, уколико жели, у семинарском раду изнети и своје мишљење које се разликује од
постојећих ставова у науци, али само уколико је оно поткрепљено чињеницама.
Писање овог рада је вежба за предстојећу израду сложенијих, обимнијих и
озбиљнијих радова (завршни, специјалистички, научни рад, итд.).
Стога се морају
поштовати одређена правила у погледу коришћења литературе
,
начина цитирања и др.
Циљ писања семинарског рада је
да
:
Студент прошири теоријско и практично знање
Самостално се
упознаје са научним садржајем
Савлада основну терминологију струке
Развија способност употребе различитих извора домаће и стране литературе
Усавршава вештину писања
Избор теме семинарског рада
Наставник
предлаже
списак тема за семинарске радове
.
Студенти са посебним
интересовањима могу у договору са ментором да предложе и другу тему.
Исту тему може да обрађује и више студената.
ЗАДЊИ ПРЕДЕО КОЛЕНА – ЗАТКОЛЕНА ЈАМА
REGIO GENUS POSTERIOR – FOSSA POPLITEA
На задњем пределу колена, када је нога благо савијена у коленском зглобу, јасно се
оцртава удубљење у облику дијаманта (ромба) – затколена јама (
fossa poplitea
).
Ова јама (
fossa poplitea
) представља велики део задњег предела колена или његов
унутрашњи прегиб, који одговара лакатној јами на руци и има исте границе и слојеве као
и предњи предео колена.
Границе задњег предела колена
Горња граница колена је кружна линија распоређена шест центиметара (на два
попречна прста) изнад чашице колена (
patella
).
Доња граница је слична кружна линија кроз предњу голењачну квргу (
tuberossitas
tibiae
), а са стране, вертикалним линијама кроз задње ивице кондила бутне кости (
femur
),
дели се на две области: предњи део колена (
regio genu anterior
) и задњи део колена (
regio
genus posterior
).
Слојеве задњег предела колена
фасција дели на површни и дубоки слој. Површни
слој обухвата кожу, поткожно ћелијско масно ткиво и површне артеријске, венске и лимфне
судове и живце. Кожа (
cutis
) је танка, глатка и покретљива у целом пределу. Поткожно
ћелијско ткиво у свом површном делу садржи више или мање масног ткива, а у дубоком
делу је лиснато ткиво, тако да местимице гради танку површну фасцију (
fascia superficialis
).
Површни крвни судови и живци
Артерије и вене су незнатне развијености. Лимфатици се уливају у површне пре
-
понске жлезде. Поткожни живци потичу углавном од задњег бутног кожног живца (
nervus
cutaneous femoris dorsalis
).
Затколена фасција (
fascia poplitea
)
Затколена фасција одваја површни слој од дубоког слоја. Она је део заједничке
фасције бута и продужава се – горе, овом фасцијом, доле, фасцијом потколена, а напред
фасцијом предњег дела колена.
