Visoka medicinska škola strukovnih studija
Starenje i starost
Glavni faktori rizika za nehronične zarazne bolesti
Predmet: Zdravstvena nega
Seminarski rad
Mentor: Student:
Mina Petrović
Beograd,novembar,2024.
Sadržaj:
1. UVOD
…………………………………………………………1
2. Gerontologija
………………………………………..……….2
3. Gerijatrija
………………………………………..…………...3
3.1
Istorijski razvoj
…………………………...……….….…..3
3.2 Razvoj gerijatrije u 20 veku
……………………….….....
.4
4. Starenje i starost
……………………………………....….….4
4.1
Teorije starenja
…………………………...……………...5
4.2. Fiziološko i patološko starenje
…………………….….….6
4.3. Podela starenja
…………………………...……….……...8
4.4. Kriterijumi starenja
…………………………...…………9
4.5. Telesne i psihosocijalne promene
…….……………...…..9
4.6. Stereotipi o starijim ljudima
…………………….…...…10
5. Hronične nezarazne bolesti
……………………..…...……10
5.1.
Podela hroničnih nezaraznih bolesti
…………….….….11
5.2.
Karakteristike hroničnih nezaraznih bolesti
……….…..11
5.3.
Glavni faktor rizika kod hroničnih nezaraznih bolesti.....11
5.3.1
. Pušenje
……………………………………….….…….12
5.3.2.
Konzumiranje alkohola
………………………….….…..13
5.3.3.
Nepravilna ishrana
………………………………..……14
5.3.4.
Fizička neaktivnost
……………………………..………14
5.3.5.
Hipertenzija
……………………………….…….…….15
5.3.6.
Gojaznost
…………………………….….…………….15
5.3.7.
Hiperholesterolemija
……………………….….…….....16
5.3.8.
Siromaštvo
……………………..………….….…….....16
6. Zaključak
…………………………………………………17
Literatura……………………………………………………...18
2. Gerontologija
Gerontologija je nauka koja se bavi starenjem i starošću ( gerontos – starac, logos – nauka).
Gerontologija kao interdisiciplinarna nauka proučava biološke, psihičke i socijalne promene u
procesu starenja i starosti. Ona je nauka o manifestacijama, pojavama starenja i morfološkim,
psihološkim i socijalnim aspektima staračke dobi. Kao nauka o starom čoveku, gerontologija
nastoji da odgovori na dva pitanja: kako
doživeti starost i šta učiniti da starost bude
kvalitetan
, integralni deo sveukupnog životnog veka pojedinca. Obuhvata sve aspekte starenja
kao procesa, starosti kao stanja i starijih lica kao nosilaca ovih procesa, proučava značaj i uticaj
svih fenomena vezanih za pojedince, porodicu i društvenu zajednicu. Ona je u osnovi
multidisciplinarna nauka i njome se bave mnoge naučne i stručne oblasti. Kako je ličnost čoveka
bio-psiho-socijalni integritet, a svaka osoba neponovljiva jedinka, gerontologija ima i više
podela, a jedna od podela deli gerontologiju u odnosu na primarni fokus na:
•
Biološku ili biofizičku
•
Psihičko –psihološku
•
Socijalnu
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, starije su osobe od 60 do 75 godina, stare su
osobe od 76 do 90 godina, a veoma stare osobe su osobe iznad 90 godina.(1)
2
3.Gerijatrija
Gerijatrija je nauka o medicinskim karakteristikama i značaju starenja i starosti. Ona je deo
gerontologije i medicine. Naziva se još i medicinom involutivnog doba. Gerijatrija uči da je
čovek skup onoga što je na svet doneo i uticaja okoline na njega, uz dodatak svega onoga što mu
se u životu dešavalo. Gerijatrija je takođe multidisciplinarna i obuhvata sva medicinska znanja iz
oblasti prevencije, dijagnostike, terapije i rehabilitacije starosti i starenja.
3.1Istorijski razvoj
Hipokrat
(460.-370. g.pne.) smatrao je da stariji ljudi boluju od hroničnih bolesti koje
traju sve do smrti i locirao ih je u pluća, bubrege, zglobove, vid i sluh....
Platon
(427.- 347. g.pne.) stari treba da vladaju da bi se sprečile novotarije....
Aristotel
(384. -322. g.pne.) razlog starenja je video u smanjenju telesne toplote,
Galen
(129. -199.) identifikovao smanjenje tečnosti kao uzrok smanjenja telesne toplote,
ali je PRVI rekao da starost nije bolest, ali nije ni zdravlje, jednu od premisa na kojima se
i zasniva današnja gerijatrija - starost nije jednako bolest.
Prvi dom za stare osnovan je u 6.veku u Rimu. Tokom srednjeg veka širom Evrope osnivaju se
azili, a pri samostanima bolnice za stare.
Gabrielis Zerbi (1445. -1505.) italijanski lekar napisao je 1489.godine prvu monografiju o
starenju pod nazivom «Gerontocomia», o uzrocima i znacima starenja sa naglaskom na ishranu
starih lica.
U Engleskoj je 1601.g. donet zakon kako je država dužna da se brine o starijim licima.(1)
4
Starenje
je prirodni, postupan proces promena koji se dešava tokom života svakog živog
organizma, a karakterišu ga fizičke, biološke i bihevioralne transformacije koje dolaze s
vremenom. Ovaj proces obuhvata smanjenje funkcionalnosti i kapaciteta tela, uključujući
opadanje regenerativnih sposobnosti, smanjenje efikasnosti organa, usporavanje metaboličkih
procesa i promene u strukturi tkiva. Starenje se ne odnosi samo na fizičke promene, već
uključuje i promene u mentalnim, emocionalnim i socijalnim aspektima života, kao što su
kognitivni pad, promena u emocionalnoj stabilnosti i adaptacija na nove životne okolnosti. Iako
je starenje neizbežan i univerzalni proces, njegov intenzitet i brzina variraju od osobe do osobe, a
mnogi faktori — poput genetike, načina života, ishrane i spoljnog okruženja — mogu značajno
uticati na način na koji se starenje doživljava.(3)
4.1. Teorije starenja
U starenju treba razdvojiti primarno i sekundarno, uzrok i posledicu.
Primarno starenje
ponekad se poistovećuje s fiziološkim starenjem, a odnosi se na normalne,
fiziološke procese koji su posledica sazrevanja i protoka vremena (npr. menopauza kod žena).
Sekundarno starenje
odnosi se na patološke promene koje su posledica spoljašnjih činioca, a
uključuju bolest, sredinske faktore (npr. uticaj buke na slabljenje sluha) i ponašanje individue.
Starenje je kao jednosmerni put. Postoji više teorija starenja, ali ni jedna nije sa dovoljno dobrim
odgovorima na brojna pitanja koja čovek sebi postavlja u vezi sa protokom vremena. Stara osoba
nije samo ono što se određenog momenta vidi i percepira, ona ima sopstveno nasleđe, životni put
i iskustvo i samo svoj preostali zdravstveni, socijalni, intelektualni, kulturni i drugi kapacitet.(1)
