Tuberkuloza – Mycobacterium tuberculosis
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА МЕДИКА
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД:
ПАТОЛОГИЈА И ПАТОФИЗИОЛОГИЈА
ТУБЕРКУЛОЗА
Ментор: Студент:
Прим.др Радомир Радосављевић
Марина Ераковић
Број индекса: 111-045/2023
Београд, децембар, 2023.
2
САДРЖАЈ:
ТЕРАПИЈСКИ РЕЖИМИ У ПОСЕБНИМ СИТУАЦИЈАМА ........................................... 10
НЕЖЕЉЕНИ ЕФЕКТИ АНТИТУБЕРКУЛОТИКА ........................................................... 11
ЛЕЧЕЊЕ ТУБЕРКУЛОЗЕ РЕЗИСТЕНТНЕ НА ЛЕКОВЕ ................................................. 13
4
ЕПИДЕМИОЛОГИЈА
Туберкулоза је тренутно седми водећи узрок смрти у свету. Више од две милијарде
људи, или трећина укупне светске популације, заражена је бацилом туберкулозе,
показали су најновији подаци Светске здравствене организације.
Стручњаци указују да се бацилом туберкулозе зарази 1% светске популације
годишње, а од туберкулозе се годишње разболи 8 до 10 милиона људи, а умре око 3
милиона.
Болест погађа углавном становништво сиромашних и неразвијених земаља.
Међутим број оболелих расте и у развијеним земљама и то због појаве ХИВ нфекције и
великог мигрирања становништва.
У земљама у развоју туберкулоза је одговорна за 26 % смртних исхода одраслих који
су се могли спречити, а постаје водећим узроком смртности међу ХИВ позитивним
особама.
ИЗВОР ЗАРАЗЕ
Најчешћи извор заразе бацилима туберкулозе је човек. Болест се преноси са особа са
туберкулозом плућа или гркљана капљичним путем, обично при кашљању или кијању.
Заразни су само они болесници са плућном TBC са спутум Бк+ налазом . Сматра се да
један заражени појединац (спутум БК +) у току године дана може да зарази 8-10 особа .
ИНКУБАЦИЈСКИ ПЕРИОД
Инкубацијски период, од инфекције до приметне примарне лезије износи 4-12
недеља. Латентна инфекција може да траје доживотно.
5
КЛИНИЧКА СЛИКА
У више од 90 % случајева иницијална инфекција пролази непримећено. 4-8 недеља
након контакта са бактеријом појављује се туберкулозна преосетљивост коју је могуће
доказати туберкулозним тестом. Ово најчешће пролази без клиничких симптома иако
се неки људи осећају лошије, уз пролазан фебрилитет. У највећем броју случајева
инфекција се преноси респираторним путем. Плућне лезије обично зацеле без
резидуалних промена или уз калцификације у плућном паренхиму или
трахеобронхалним лимфним чворовима. Више од 90% инфицираних особа прелази у
латентну фазу, уз доживотни ризик од реактивације.
Клиничке манифестације туберкулозе имају широк распон симптома: с једне
стране болесник може бити потпуно без симптома, с малим инфилтратом који се нађе
на радиограму плућа и позитивним туберкулинским тестом, а на другој страни је
болесник с израженим општим и респираторним симптомима, опсежним радиолошким
налазом и спутум БК +(поз.) налазом.
Општи симптоми
Општи симптоми најчешће су повишена температура у послеподневним
сатима (болесник је субфебрилан или фебрилан), појачано знојење (нарочито ноћно),
губитак апетита, губитак на телесној тежини и општа слабост, умор, смањен либидо и
безвољност. Уз то може бити изражена главобоља и болови у мишићима, што све
подсећа на симптоме грипе, па је увек потребан опрез у болесника којима овакви
симптоми трају дуже од недељу дана.
Специфични симптоми
Специфични симптоми у туберкулози плућа најчешће су кашаљ, појачано
искашљавање, бол у грудима и недостатак зрака (диспнеја). Кашаљ је рани симптом
болести, често праћен појачаним искашљавањем гнојног искашљаја. Примесе крви у
искашљају, као и масивно искашљавање крви озбиљан су знак. Бол у грудима најчешће
је последица захваћања плеуре, обично је оштра и појачава се при дубљем удаху.
Недостатак ваздуха (диспнеја) је знак врло проширене болести, или је последица
компликације развоја пнеумоторакса или већег плеуралног излива.