ВИСОКА СПОРТСКА И ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА
СТРУКОВИХ СТУДИЈА
ПАЛИЈАТИВНА НЕГА
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
Улога сестре у палијативном збрињавању и сестринске
интервенције у контроли симптома
Ментор: Студент:
Београд, март, 2023.
4
2. Палијативно збрињавање пацијента
У свету у којем је повећана инциденца малигних обољења, као и хроничних болести,
софистицираним методама лечења, технолошким напретком продужује се животни век
болесника и терминални стадијум болести. Ублажавање симптома, бола, патње,
очување квалитета живота и интегритета болесника темељне су значајности хоспиталне
и палијативне неге потребне за пацијента. Хоспитална нега прихвата смрт као нормалан
процес и схвата је као последњу фазу живота за особу која умире. Надаље прихвата
потребу умирућих пацијента да живе потпуно поносно и удобно све док не умру и нити
пожурује, нити одлаже смрт. На крају, палијативна нега осигурава подршку
ожалошћеној породици и пријатељима.
У дефиницији се смрт прихвата као нормални животни процес, а наглашава се квалитет
живота до смрти. Успех ове филозофије не зависи искључиво од организацијских
модела хоспиталне неге, постојању палијативног одељења унутар неке болнице,
хоспитализацији као самосталној здравствено-социјалној установи, кућној нези или
дневном центру, већ и о умећу и ставовима медицинских сестара и њиховој изворној
мотивацији у реализацији неге.
Палијативна нега, према Светској здравственој организацији (WHO, 2002.), је активна
потпуна брига за болеснике чија болест више не реагује на поступак лечења. Протекле
три деценије обележене су снажним развојем палијативне медицине. Према дефиницији
Светске здравствене организације (WHO), палијативно збрињавање је приступ који има
за циљ да побољша квалитет живота болесника оболелих од неизлечивих болести као и
чланова њихових породица, а путем антиципирања, превенције и ублажавања патње.
Значајна је и процена комуникације у породици и психолошке реакције породице на
болест са којом треба истовремено радити. У палијативном збрињавању породица је
основна јединица збрињавања. (11)
Палијативно збрињавање:
●
обезбеђује ублажавање бола и других симптома који изазивају патњу;
●
афирмише живот и посматра умирање као нормалан процес;
●
не убрзава али ни не одлаже наступање смрти;
5
●
обједињује психосоцијалне и духовне аспекте збрињавања пацијената;
●
обезбеђује систем подршке с циљем да помогне пацијентима да воде што
активнији
живот све до смрти;
●
обезбеђује систем подршке породици пацијента с циљем да им помогне у
борби
током трајања болести као и у периоду туговања после смрти пацијента;
●
користи тимски приступ приликом процене потреба пацијената и њихових
породица
укључујући саветовалишта за ожалошћене;
●
побољшава квалитет живота, а може позитивно да утиче и на ток саме болести;
●
је могуће применити у раним фазама болести заједно са другим видовима
лечења који имају за циљ да продуже живот, као што су хемиотерапија и
радиотерапија, и укључује оне претраге које су неопходне за боље разумевање и
решавање клиничких
компликација које проузрокују патњу
.(2)
Организација палијативне медицине је потребна на свим нивоима здравствене заштите
(кућне посете палијативног тима, болнички палијативни тимови, установе за
палијативну медицину, клинике, одељења, болнице и др.).
Како је то универзална потреба, у дефиницији појма чини се да она коју је дала Светска
здравствена организација (WHO 2002. године) најпримеренија потребама. "
Палијативна нега је приступ, којим се болесницима суоченим са смртоносном болешћу
и њиховим породицама, унапређује квалитета живота. Чини се то кроз спречавање и
олакшавање симптома средствима раног откривања, процене и лечења бола, као и кроз
олакшавање осталих психичких, психосоцијалних и духовних проблема."
Организација палијативне неге има три облика:
1. Кућна нега
Организована је патронажна служба, кућне посете лекара опште медицине уз
повезаност са палијативним тимом, постоје смернице за лечење симптома. Мора
постојати добра комуникација између болнице, примарне здравствене заштите и
палијативног тима кућних посета. За кућну негу терминално болесног детета неопходна
је 24 часа приступност стручњацима дечјег палијативног тима. Предности лечења у
кућним условима су бројне. Понајпре сопствени дом даје осећај независности и
