Metabolizam lipida
Biološka funkcija lipida je sledeća:
1.Prosti lipidi su osnovne energetske i tipične rezervne energetske materije u biološkom
supstratu.
2.Neki složeni lipidi su nezamenljivi konstitutivni elementi izgradnje i funkcije ćelijskih i
subćelijskih membrana
3.Lipidi su konstitutivni elementi u međućelijskom povezivanju
4.Imaju i zaštitnu ulogu i to od mehaničkih udara i spoljašnjih promena
5.Prosti lipidi su odlični rastvarači nekih tzv liposolubilnih vitamina
6. Prosti lipidi su tipične rezervne energetske materije. Sagorevanjem jednog grama lipida
dobija se duplo više energije nego sagorevanjem 1 g ugljenih hidrata.
Razgradnja lipida
Proces razgradnje lipida otpočinje njihovim unošenjem u organizam. Pošto su hidrofobne,
moraju se prethodno
emulgovati
. Emulgovanje se vrši
žučnim kiselinama
i
holesterolom
koji i
sami predstavljaju lipide. Ove supstance smanjuju hidrofobnost, odnosno intenzitet odbijanja
među česticama lipida. Razgradnja lipida otpočinje u
tankom crevu
. Delovanjem
pankreasne
lipaze
u prisustvu vode razlažu se na glicerol i masne kiseline po reakciji:
Glicerol je rastvorljiv u vodi i lako se i direktno resorbuje. Resorbcija masnih kiselina obavlja se
uz pomoć žučnih kiselina koji se vezuju za masne kiseline u obliku
holeinskih kiselina
.
Tada se obrazuju micele koje u svojoj unutrašnjosti imaju hidrofobne masne kiseline, a omotač
čine
dva ili 4 para žučnih kiselina
čiji je hidrofobni deo okrenut ka unutrašnjosti, a spolja je
okrenut hidrofilni deo. U njihovom formiranju učestvuje i holesterol.
Takve micele se resorbuju, dospevaju u enterocite, gde se masne kiseline oslobađaju i ponovo
obrazuju trigliceridi, koji se u vidu fine emulzije transportuju limfnim putem.
Metabolizam glicerina
Udeo u prostim lipidima mu je 8-10%.
Može biti izvor slobodne hemijske energije ili izvor sinteze drugih jedinjenja.
Razlaganje masnih kiselina
Postoje različiti putevi razlaganja masnih kiselina. Glavni mehanizam je tzv.
β-spiralna
oxidacija.
Više masne kiseline su inertne supstance koje se moraju se aktivirati, odnosno dići na viši
energetski nivo. Aktiviranje masnih kiselina vrši se u dve faze pomoću tzv kinaznog fermentnog
sistema.
-Time je masna kiselina aktivirana.
Ako je n broj C atoma, onda se dobija n/2 acetil-CoA, a potrebno je n/2-1spirala da se potpuno
razgradi takva masna kiselina.
Energetski bilans oksidacije palmitinske kiseline
I faza + II faza= 130 ATP
Biosinteza masnih kiselina
-
Proces se odvija u citosolu (ćelijska proptoplazma bez organela). U njemu se sintetišu masne
kiseline do C
16
. Proces katališe enzimski sistem koji se sastoji od 6 ključnih enzima i to:
1. acetil-transacilaze
2. malonil transacilaze
3. β-ketoacil –ACP- sintetaza
4. β-ketoacil –ACP- reduktaza
5. enil-ACP-hidraza
6. enoil-ACP-reduktaza
Pored enzimskog kompleksa, ključnu ulogu u ovom procesu ima
acetil-CoA
,
malonil-CoA
i
ACP
.
ACP
je
aciltransportni protein
(acyl currier protein).
Ključna reakcija je formiranje malonil koenzima koji se sintetiše u dve faze i to:
aktiviranje
CO
2
i karboksilacija acetil-CoA
.
Ovo je endoenergetski proces u kome se troši dosta
aktivnog vodonika u obliku NADPH+H
+
.
Masne kiseline duže od C
16
se sintetišu elongacijom.
serinfosfatide
inozitfosfatide
Fosfolipidi su semipolarne supstance, za razliku od prostih lipida koji su apolarne supstance.
Polarnost je posledica prisustva ostatka fosforne kiseline i organske baze.
Zato molekul ima
polarni i apolarni deo i zahvaljujući tome može da učestvuje u formiranju granične površine
