MINERALI U VOĆU I POVRĆU
Minerali su izuzetno važne materije neorganske prirode, odgovorne za mnoge procese u
organizmu, za njegovu aktivnost i evoluciju. Imaju važnu ulogu u izgradnji elastičnog i
neelastičnog tkiva, gradivnog materijala, održavanju osmotskog pritiska, jonske ravnoteže,
kiselobazne ravnoteže, koloidnog stanja. Aktiviranje rada mnogih hormona, enzima i vitamina
nemoguće je bez minerala.
Prema značaju i količini u telu, minerali se dele na:
-
esencijalne ili glavne:
kalcijum, magnezijum, fosfor, natrijum, kalijum, hlor
-
esencijalne u tragovima:
gvožđe, bakar, hrom, cink, jod, selen, fluor, kobalt, mangan,
molibden
-
verovatno esencijalne u tragovima:
silicijum, nikl, kalaj, vanadijum
-
neesencijalne:
arsen, živa, olovo, aluminijum, bor, zlato, srebro, titan, litijum, stroncijum,
germanijum, kadmijum, antimon, bizmut, rubidijum, brom.
Prema količini, minerali se dele na:
-
mikroelemente:
selen, mangan, kobalt, hrom, molibden
-
makroelemente:
natrijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, kalijum, hlor, gvožđe, sumpor,
bakar, cink i jod.
Kalcijum
(
Ca
) je mineral odgovoran za nervnu provodljivost, za rast i kontrakciju mišica,
zdrave kosti i zube, srce i krvotok, dobar je za imuni sistem. Prirodni izvor ovog minerala nalazi
se u povrću:
svežem peršunu, mladom crnom luku, belom luku, maslačku, spanaću, paprici,kelju
a od voća u: suvim smokvama, bademu, orasima i ostalom koštunjavom voću. Preporučena
dnevna doza je oko 800 mg.
Magnezijum
(
Mg
) je mineral koji utiče na funkcije nerava i mozga, dobro deluje na rad srca,
dobro deluje na digestivni sistem i sprečava taloženje kalcijuma u organizmu i time stvaranje
kamenca u bubrezima i jetri, učestvuje u opuštanju mišića. Prirodni izvor je u: lisnatom povrću,
pasulju, kukuruzu, grašku, sočivu, soji, ljuspicama od pšenice i ovsa, smokvi, limunu,
grejpfrutu, bademima, jabukama, kakau. Preporučena dnevna doza je oko 400 mg.
Fosfor (P)
je mineral odgovoran za kosti i zube, pomaže metabolizam masti i skroba, kao i rast i
obnavljanju organizma i proizvodnji energije. Prirodni izvori se nalaze u: integralnim žitaricama,
grožđu, ribizlama, malinama i semenkama. Preporučena dnevna doza je oko 800 mg.
Kalijum
(
K
) je mineral koji snižava krvni pritisak i pomaže kod izbacivanja otpadnih materija iz
organizma, ima važnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti u organizmu i nervnom prenošenju
pri kontrakciji mišića. Prirodni izvori su: mahunarke, paradajz, salata, seme suncokreta, krompir,
banana , orasi, kikiriki, badem, pistaći, lešnik, suvo grožđe i ostalo suvo voće, musli i integralne
pahuljice. Iako zvanični standardi nisu ustanovljeni, preporučuje se unos od oko 2 000-6 000 mg
dnevno.
Cink
(
Zn
) je mineral koji utiče na metaboličke procese i sintezu proteina, pomaže kod
ozdravljenja prostate i rastu noktiju, dobar je i u lečenju neplodnosti. Pomaže u održavanju
ravnoteže kolagena i elastina u koži. Potpomaže zarastanje rana, jača imuni sistem i povećava
otpornost prema infekcijama. Prirodni izvori su: pšenične klice, pečurke, spanać, boranija,
grožđe, soja, badem, kikiriki, semenke od bundeve. Preporučena dnevna doza je 15 mg.
Gvožđe
(
Fe
) je mineral koji je odgovoran za stvaranje eritrocita i sprečavanje anemije,
potpomaže rast, sprečava zamor, a uključeno je i u produkciju hemoglobina. Povećava otpornost
prema infekcijama i stimuliše apetit. Naročito je pogodan u trudnoći. Preterana upotreba kafe ili
čaja, znatno smanjuje gvožđe u organizmu. Da bi se iskoristio gvožđe iz hrane, mora se
redukovati pod uticajem hlorovodonične kiseline iz želuca, tripsina i redukujućih agenasa hrane
u dvovalentni rastvorljivi oblik gvožđesulfat (fero-sulfat). Resorpcija ovog gvožđa se obavlja u
tankom crevu i deponuje se u jetri u vidu proteina feritina. Iz feritina iz jetre gvožđe se raznosi
do svih tkiva i ćelija u obliku transferina. Namirnice koje sadrže velike količine apsortivnog
gvožđa su: žitne cerealije, pasulj, grašak, spanać, ren, sočivo, semenke bundeve. Nešto slabiji ali
dobar izvor gvožđa su: pečeni krompir zajedno sa ljuskom, konzervisane špargle i suvo voće.
Preporučena dnevna doza je 14 mg.
Silicijum (Si)
.
Voće i povrće bogato biljnim vlaknima dobar je izvor silicijuma. Ima ga u trešnji
i jagodi, a i u jestivoj kori raznog voća i povrća. Žalfija i slez su bogati silicijumom. Utiče na
čvrstinu noktiju i čvrstinu kose. U organizmu ga ima oko 1.4 mg, a depoi se nalaze u kostima.
Prirodan lek za zapaljenja u organizmu. Silicijum dioksid je dobar izolator i stoga dobro utiče na
očuvanje toplote tela tokom zimskih meseci.
Bakar (Cu)
je jedan od veoma važnih i životno neophodnih mikroelemenata. Bakar sa drugim
proteinima i enzimima gradi komplekse i tako lakše ulazi u mnoge oksidoredukcione procese, od
sinteze hemoglobina do funkcija centralnog nervnog sistema. Ovi kompleksi aktivno učestvuju u
sintezi hemoglobina i sazrevanja crvenih krvnih zrnaca. Joni bakra omogućavaju taloženje
glikogena u jetri. Bakar ima važnu ulogu i u građenju koštanog sistema i pigmentaciji kose.
Bakra najviše ima u: žitaricama, pasulju, sočivu, pirinču, pečurkama, artičoki, koštunjavom voću
i suvom voću. Bakrom su naročite bogate neke šumske gljive kao bela mlečnica. Preporučen
unos bakra je od 0,6 do 2 mg dnevno, mada neki stručnjaci preporučuju do 7 mg dnevno.
Mangan (Mn
) je sastavni deo antioksidativnog enzima koji štiti ćelije od mogućih oštećenja
uzrokovanih slobodnim radikalima. Takođe, učestvuje i u aktivaciji nekih drugih enzima.
