Uticaj fizičkog vežbanja na mišićni sistem

UNIVERZITET EDUKONS

UČITELJSKI FAKULTET

SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ FIZIČKOG

UTICAJ FIZIČKOG VEŽBANJA NA MIŠIĆNI SISTEM

Profesor: 

Student:                          

Prof. 

2

Beograd, maj, 2023.

SADRŽAJ:

1. UVOD..........................................................................................................................................3

2. MIŠIĆNI SISTEM.......................................................................................................................4

2.1. Fiziologija mišića..................................................................................................................4

2.2. Snaga mišića......................................................................................................................... 5

2.3. Rad mišića.............................................................................................................................5

2.4. Zamor mišića.........................................................................................................................7

2.5. Oblik i vrste mišićne kontrakcije (upale).............................................................................. 8

3. UTICAJ FIZIČKOG VEŽBANJA NA MIŠIĆNI SISTEM......................................................10

3.1. Prednosti fizičkog vežbanja................................................................................................11

3.2. Uticaj sporta na mišićni sistem deteta.................................................................................12

4. ZAKLJUČAK............................................................................................................................14

5. LITERATURA..........................................................................................................................15

4

2. MIŠIĆNI SISTEM

Sve pokrete tela, od treptaja oka do skoka u visinu, omogućuju mišići. Od mišića zavisi, čak, i 

varenje hrane kao i protok krvi kroz organizam. Mišićna masa našeg tela sastoji se od tri 

grupe mišića. U prvu grupu spadaju

poprečno – prugasti mišići

kojima upravlja mozak. Ova 

grupa zajedno sa skeletom i tetivama odgovorna je za sve vrste pokreta, počevši od osmeha 

do trčanja uz stepenice.(1) Mišićni sistem zajedno sa skeletnim čini aparat za kretanje, a osim 

toga on učestvuje u mnogim fiziološkim procesima:



ishrani;



disanju;



cirkulaciji krvi.

Mišići (skeletna i glatka muskulatura, srčani mišić) čine nešto više od 50% ukupne telesne 

mase. Skeletni mišići (poprečno-prugasti), pričvršćeni za kosti skeleta, svojim kontrakcijama i 

opuštanjem omogućavaju kretanje životinje i održavanje tela u prostoru.  Glatka muskulatura 

u zidu unutrašnjih organa obezbeđuje motoriku i ostale aktivnosti tih organa, a srčani mišić 

omogućuje ulogu pumpe srca u zatvorenom sistemu cirkulacije.

2.1. Fiziologija mišića

Osnovna funkcionalna odlika mišićnog tkiva (bilo to poprečno – prugasto ili glatko, belo ili 

crveno) jeste njegova razdražljivost. Ta razdražljivost se ispoljava najčešće skraćivanjem, 

grčenjem   (kontrakcijom)   mišićnih   vlakana,   koje   nastaje   pod   dejstvom   spoljašnjih   ili 

unutrašnjih draži. Pod normalnim uslovima, prirodne draži za kontrakciju čovečijih mišića 

jesu impulsi koji u svaki mišić dolaze preko njegovog motornog nerva, a ti impulsi nastaju u 

centralnom nervnom sistemu, pod uticajem promena unutrašnje i spoljašnje sredine, koje se 

primaju preko receptora.(2) Drugim rečima, razdraženje nastalo u receptorima prenosi se i 

preko senzitivnih nerava stiže u centralni nervni sistem, gde se prenosi na motorno nervno 

vlakno i preko njega u mišić, koji po prijemu dovoljno jakog impulsa odmah prelazi u stanje 

razdražljivosti, tj. kontrahuje se. Svaki skeletni mišić izgrađen je od velikog broja mišićnih 

snopova, a snop – od hiljade mišićnih vlakana. Kod čoveka se broj tih vlakana formira već od 

4. do 5. meseca života i praktično se ne menja. Međutim, njihova debljina se znatno menja – 

pri   rođenju   njihov   dijametar   iznosi   1/5   debljine   vlakna   odraslog   čoveka;   pod   uticajem 

treninga, taj dijametar se može kod odraslih znatno povećati.

5

Uticaj fizičke aktivnosti na skeletne mišiće: 



kratkotrajna opterećenja maksimalnog intenziteta – do 30 sekundi 



opterećenja visokog intenziteta – do 3 minuta



opterećenja lakog i umerenog intenziteta 

2.2. Snaga mišića

Klizanje filamenata miosina preko filamenata aktina je kompleksan proces u kojem serije 

hemijskih veza nastaje i prekida se. Za to je potrebna energija, koja se dobija sagorevanjem 

kiseonika i hrane u mitohondrijama, a čuva se i prenosi kao složeno jedinjenje ATP, bogato 

visokoenergetskim   fosfatom.   Kontrakcija   mišića   počinje   dopiranjem   kalcijuma   u   mišićne 

ćelije kroz veliki niz cevčica, mikrotubula, koje prolaze između miofibrila.

Mišići, takođe, sadrže grupu vlakana, koja registruju snagu kontrakcije i onih, unutar tetiva, 

koje vode od mišića do kostiju, koji mere istezanje. Ova informacija, koja se ponovo upućuje 

u mozak, je bitna za kontrolu mišićne aktivnosti.

Slika 3. Dizanje tegova

2.3. Rad mišića

Rad mišića, koji obezbeđuje kretanje, kao i vršenje prostih i složenih radnji, izražava se 

kilogram – metrima. Rad mišića zavisi od niza uslova (struktura mišića, njegova uvežbanost 

itd.) i maksimalan je pri optimalnom opterećenju i optimalnom ritmu kontrakcije. Efektivnost 

rada zavisi i od emocija: radost povećava radnu sposobnost i često uspeva da smanji mišićni 

zamor. Što se tiče nervnih uticaja, važno je naglasiti uticaj simpatičkog nervnog sistema na