1
1. Uvod
U današnjoj poljorivredi je upotreba pesticida neminovnost, uslovljena razvojem i
širenjem prourokovača bolesti i štetočina, gajenjem visokorodnih hibrida i sorata,
koje su po pravilu osetljivije na napade bolesti. S obzirom da su pesticidi hemijske
materije, koje se upotrebljavaju radi uništavanja određenih živih organizama, u
zavisnosti od toga protiv kojih se organizama koriste, oni ispoljavaju i štetno –
toksično dejstvo na čoveka, gajene životinje i korisne organizme, kao i na životnu
sredinu. Zato, prilikom upotrebe pesticida treba biti pažljiv i u rukovanju, primeni i
skladištenju.Pesticidi u odnosu na čoveka i toplokrvne životinje mogu toksično
dejstvo da ispolje u vidu akutne i hronične toksičnosti.
Akutna toksičnost
se ispoljava odmah po izlaganju određenoj količini pesticida i
posledice mogu biti različite u zavisnosti od pesticida – odnosno aktivne materije.
Akutna toksičnost nekog pesticida se izražava u količini pesticida – aktivne
materije po 1kg telesne težine. Među zoocidima, odnosno pesticidima koji se
koriste za suzbijanje štetočina (životinjskih organizama –insekticidi, rodenticidi)
nalaze se pesticidi koji ispoljavaju visok stepen akutne toksičnosti na čoveka i
toplokrvne životinje.
Hroniča toksičnost
se ispoljava prilikom dugotrajnog i višekratnog izlaganja
manjim količinama pesticida. Ona se ispoljava u vidu teratogenosti, mutagenosti i
kancerogenosti. I tu se kriju velike opasnosti po zdravlje. Često se u preparatu
nalaze materije koje ispoljavaju takvo dejstvo iako aktivna materija takvo dejstvo
ne ispoljava. Ovakve materije se u preparatima pojavljuju kao nus proizvodi sinteze
2
aktivnih materija i, što je tehnologija prljavija, to je i procenat prisutnosti ovakve
materije veći.
Dešava se da je preparat otrovniji od same aktivne materije, koja je u njamu, jer
količina rastvarača u preparatu ima veće toksično dejstvo od aktivne materije.
Ovo su detalji o preparatima i aktivnim materijama koje su poljoprivrednicima
nepoznate, i tu dolazi do značaja odgovornost stručnjaka zaštite bilja u savetovanju
i usmeravanju poljoprivrednika ka pravom izboru pesticida za primenu.
4
2.2. Trovanje karbamatima
Karbamati su selektivni herbicidi i insekticidi koji se u poslednje vreme sve više
koriste. Sam naziv – trovanje karbamatima je uopšteno jer se radi o različitim
jedinjenjima koja daju različite toksične efekte. Glavni put ulaska u organizam je
kroz digestivni trakt, a ređe preko respiratornog sistema. Oni inhibišu enzimske
sisteme sa CH grupom, prema rezultatima eksperimentalnih radova oni: koče
aktivnost Krabsovog ciklusa naročito u ćelijama jetre bubrega i velikog mozga
dovodeći do teške hipoksije sa poremećajem ćel. metabolizma. Za dejstvo
karbomata karakteristični su svi iritativni efekti na koži, sluzokoži, naročito
respiratornog trakta a u težih trovanih komatozno stanje i paraliza centra za disanje
koji se mogu završiti letalno. Inače kliničku sliku trovanja diokarbamatima
karakterišu alergijske reakcije u vidu edema i ređe šoka, povremeno se mogu
zapaziti kateralne promene gornjih delova respiratornog trakta. O kancerogenim
efektima ditiokarbamata još se diskutuje
.
