FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
UNIVERZITET „UNION“ NIKOLA TESLA
BEOGRAD
NAČELO NEFORMALNOSTI
Obligaciono pravo
Profesor:
Student:
Doc. dr Vanda Božić
Dragana Radošević
Asistent: Marija Travica
grupa 17
I0630-19
2
SADRŽAJ RADA
Str.
1.Uvod......................................................................................................................................... 3-4
2.Načelo neformalnosti................................................................................................................. 5
2.1
.
Načelo konsenzualnosti u podeli načela obligacionog prava............................................. 6
2.2. Formalni i neformalni pravni poslovi.................................................................................. 7
2.3. Načelo konsenzualnosti u privrednom pravu...................................................................... 8
2.4. Ugovori.................................................................................................................................... 9
3.Neformalnost prema konvenciji UN....................................................................................... 12
4.Zakljucak.................................................................................................................................. 13
5.Literatura.................................................................................................................................. 14
4
načelnih i drugih odredaba koje imaju opšti karakter. Konkretizacija javnog poretka, pošto se
odnosi na sadržinu ugovora, uvek se javlja ili u materiji predmeta ili u materiji kauze ugovora.
Prema naslovnoj odredbi, dobri običaji su takođe granica predmetne slobode, autonomije volje.
Kao što je svima poznato, običaji su nepisana pravila ponašanja, koja su nastala spontano,
dugotrajnim upražnjavanjem faktičkog ponašanja, a koja su prihvaćena u određenoj široj ili užoj
društvenoj grupi. Da bi to ponašanje postalo običaj, potrebno je da u društvenoj grupi postoji svest
o obaveznosti ponašanja, koje se doživljava kao norma. Ako takvu svest ne prati pravna, već
društvena sankcija, reč je o faktičkom običaju. Ako zakon upućuje na primenu običaja, onda se radi
o pravnom običaju. To upućivanje može biti generalno, naročito u trgovinskom pravu, a može biti i
specijalno. Bez obzira koja vrsta je u pitanju, moraju biti podobni da se podvedu pod “dobre
običaje”.Koji su običaji dobri je pravo pitanje koje sud ocenjuje u svakom konkretnom slučaju
imajući u vidu kompleks moralnih normi, koje su vladajuće u trenutku ocene. Da li će jedan običaj
biti prihvaćen kao dobar zavisi od njegove ocene kroz načelo savesnosti i poštenja, odnosno
moralnih normi sredine u kojoj se to pitanje postavlja, kao i celine javnog poretka tog pravnog
sistema. Povreda dobrih običaja je moguća naročito u odnosu na kauzu ugovora”
1
.
2.NAČELO NEFORMALNOSTI
1
https://www.pravniportal.com/autonomija-volje-kao-osnovno-nacelo-zoo/
