1
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
УНИВЕРЗИТЕТА „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“ У
БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: ПОЈАМ ОБЛИКА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ
Ментор:
Проф. др Љупка Петревска
Студент:
Марија Павловић: I0687-22; Група 11.
Студијски програм:
ОАС; Безбедност
Велика Плана, Јун 2023.
2
САДРЖАЈ:
УВОД 3
1. ДРЖАВНА ВЛАСТ 4
1.1. Хоризонтална организација власти 4
1.1.1. Три гране власти: законодавство, егзекутива и судство 4
1.1.1.1. Законодавна власт 4
1.1.1.2. Извршна власт 5
1.1.1.3. Судска власт 5
1.2. Вертикална или територијална организација власти 5
1.2.1. Централизација 6
1.2.2. Децентрализација 6
2. ОБЛИЦИ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ 8
2.1. Подела власти 8
2.1.1 Парламентарни систем власти 8
2.1.2. Председнички систем 9
2.1.3. Полупредседнички систем 10
2.1.4. Скупштински систем 10
2.2. Јединство власти 11
2.3. Облици државне власти у Републици Србији 11
2.3.1. Законодавна власти Р. Србије 11
2.3.2. Извршна власт Р. Србије 12
2.3.2.1. Председник Републике Србије 12
2.3.2.2. Влада Републике Србије 12
2.3.3. Судска власт Р. Србије 12
ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 14
4
1. ДРЖАВНА ВЛАСТ
Државна власт представља најбитније обележје једне државе. Она је
преко своје власти везана за право што значи да се вршење власти састоји из
стварања и примене права. Државна власт је највећа и најјача власт у друштву,
произилази из односа надређености и подређености.
1.1. Хоризонтална организација власти
Хоризонтална организација власти може да постоји као систем поделе и
систем јединства власти.
1.1.1. Три гране власти: законодавство, егзекутива и
судство
Одређује се као систем расподеле различитих типова власти и њихових
међусобних односа на истом — хоризонталном нивоу организовања. У
модерним политичким системима хоризонтална организација власти се
испољава у три облика поделе власти, као законодавна, извршна и судска власт.
1.1.1.1. Законодавна власт
Законодавна власт је она која доноси Устав, законе и друге правне
прописе или укида и мења постојеће. Законодавство је ,,представништво оних
над којима се влада". Настало је из потребе да се унапред прописаним општим
правилима, регулише целокупна делатност државних органа, друштвених
организација и грађана. Она уједно представља и највише представничко тело
неке земље.
Парламент је законодавно тело, иако је носилац најбитније функције власти
државе, уставотворне и законодавне, није изнад устава и не представља носиоца
суверености.
