UNIVERZITET ”UNION NIKOLA TESLA“ U
BEOGRADU
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
SEMINARSKI RAD
RADNO PRAVO
RADNO VREME
Profesor: Doc. Dr Mirza Totić Student:Aleksa Dubravac
Broj indeksa I0451-21
Vrnjačka Banja, Oktobar 2022.
4
2. PUNO RADNO VREME
,
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno. Opštim
aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časovanedeljno, ali ne kraće od 36 časova
nedeljno. Zaposleni koji radi kraće od 40 časova nedeljno ostvaruje sva prava iz radnog odnosa
kao da radi sa punim radnim vremenom. Nepuno radno vreme, u smislu zakona o radu, jeste
radno vreme kraće od punog radnog vremena
4
.Puno radno vreme je pravilo, osnovni standard
radnog vremena. Ono je predmet višestruke i višeslojne radno pravne regulative, od
međunarodnih konvencija I preporuka, preko zakona, do opštih akata poslodavca. Kategorija
punog radnog vremena kod poslodavca se iskazuje kroz godišnji, mesečni, sedmični i dnevni
fond radnog vremena.
Četrdesetočasovni fond radnog vremena ostvaren u petodnevnoj radnoj sedmici,sa
osmočasovnim radnim danom kao osnovnom mernom jedinicom, pravilo je usavremenim
radnim zakonima.Preko kategorije punog radnog vremena realizuje se institut preraspodele
radnogvremena. Ona je moguća isključivo kod punog radnog vremena, dok je nespojiva sa
nepunim i skraćenim radnim vremenom.U svojoj normativnoj aktivnosti MOR
5
je donela preko
20 konvencija i preporukakoje se odnose na radno vreme. Posebno treba naglasiti
''revolucionarnu" Preporuku broj 116 iz 1962. godine koja je proklamovala princip
četrdesetočasovne radne nedelje, kao cilj kome treba težiti na putu humanizacijerada.U Srbiji 40
časovna radna sedmica, po pravilu, svedena je na osmočasovniradni dan. U tom sistemu subota
je neradan dan, što radniku omogućuje dva dana sedmičnog odmora i dobru priliku za
reprodukciju radne snage.I poslodavac i radnik su dužni da se pridržavaju punog radnog
vremena. Ono semože organizovati u kontinuitetu ili dvokratno.Direktiva Evropske unije broj
93/104 određuje da prosečno nedeljno radnovreme, uključujući i prekovremeni rad, u privatnom
i javnom sektoru ne prelazimaksimum od 48 časova.
Direktiva ostavlja državama članicama da svojim nacionalnim zakonima, uredbama ili
kolektivnim ugovorima odrede kraćetrajanje sedmičnog radnog vremena, što je u funkciji zaštite
zdravlja I bezbednosti na radu.
4
član 51. ZOR
5
Međunarodna organizacija rada
