СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Уставно право
Тема: Заштитник грађана – Омбудсман
Професор:
Студент:
Небојша Јеринић
Бранко Вучковић
2П1/0025/22
Београд, 2023.
2
Садржај
Увод .........................................................................................................................3
Појам и историјски развитак омбудсмана ..........................................................4
Улога омбудсмана .................................................................................................6
Избор и престанак функције .................................................................................7
Надлежности ..........................................................................................................9
Поступак ................................................................................................................10
Закључак ...............................................................................................................12
Литература ............................................................................................................13
4
1. Појам и историјски развитак омбудсмана
Омбудсман је шведска реч и преводи се као заступник или повереник.
Омбудсман као појам данас је прихваћен у великом броју земаља, и користи
се у готово изворном, неизмењеном облику.
Историјски посматрано и у античком добу постојале су сличне институције
које су имале за циљ да заштите обичног грађанина од самовоље владара.
Савремена институција настаје у Шведској 1809. године, када је у шведском
уставу уређено оснивање институције парламентарног заступника правде. У
пост-феудалним политичким борбама између тадашњег шведског краља-
апсолутисте и парламента као представника народа, омбудсман је био
специјални повереник парламента који је имао задужење да прати како се од
стране краља и управе спроводе закони које је шведски парламент доносио.
Основна овлашћења шведског парламентарног омбудсмана састојала су се у
томе штоје од управних власти могао тражити податке и објашњења зашто се
поједини закони уопште не примењују или се не примењују на ваљан начин,
као и да покреће одговарајуће поступке ради утврђивања одговорности
службеника државне управе. О својим налазима, омбудсман је подносио
извештај парламенту, који је на основу тога могао да постави питање
поверења појединим краљевим министрима.
До данашњег дана историчари су подељени око тога шта је тачно условило и
које су друштвене и историјске околности довеле до оснивања ове
институције у Шведској. Могло је бити да је у питању вековна традиција
Швеђана у поштовању владавине права и индивидуалних људских права, или
је у питању била акутна борба за власт између шведског краља и парламента.
На крају, краљрва снага је знатно смањена и парламент добија право да
изабере парламентарног заступника правде који ће вршити независну
контролу над управом и судовима.
Према швеском моделу, омбудсман ужива широка овлашћења. Он врши
контролу не само на централним органима власти и администрације, већ и
над судовима, локалним органима управе, оружаним снагама, па чак и над
званичницима државницима државних предузећа. За ову сврху омбудсман
има доста метода утицаја у свом арсеналу:
Право на неограничен приступ документима, укључујући и поверљива
документа,
