Alfa univerzutet
Fakultet za matematiku i računarske nauke
SEMINARSKI RAD
Tema: Razlike između strukturnog i objektnog pristupa
programiranju
Student: Ana Lončarević Profesor: Lazar Kopanja
Januar, 2018.
1
1.Uvod
Programiranje
1
je termin pod kojim se najčešće podrazumeva kreiranje računarskih programa,
što uključuje detaljnu teorijsku razradu problema, iznalaženje konceptualnog rešenja i
implementaciju korišćenjem nekog od programskih jezika.
Pojam programiranje, međutim, obuhvata i sve ostale procese čiji je cilj automatizovanje
rešavanja određenog tipa problema, pa tako postoji programiranje za televizijske uređaje, veš-
mašine, mobilne telefone, kao i matematičko programiranje i dr.
U najopštijem smislu programiranje znači definisanje niza koraka koji se obavljaju jedan za
drugim u cilju izvršenja određenog zadatka.
U manjim razvojnim projektima faze kreiranja programa nisu odvojene i izvode se sinhrono -
realizacija zavisi od koncepcije i obratno. U većim razvojnim projektima su te faze jasno
odvojene. Faza izrade koncepta se u tim slučajevima naziva dizajn, a realizacije implementacija.
Programerima se tada, kada su ciljevi i metode realizacije u prethodnoj fazi (dizajnu i
specifikaciji) precizno određeni, daje manje slobode pri implementaciji i njegova kreativnost se
zasniva prvenstveno na pronalaženju najboljih i najefikasnijih algoritama i metoda realizacije
pojedinih zadataka (izrade komponenti), kao i optimizaciji rada tih komponenti.
Program se obično realizuje u jednom programskom jeziku. U njemu programer
formuliše algoritme. Pri tome ga sve više podržavaju
generatori koda
koji na
bazi modela (proizvod faze koncepcije) automatski proizvode izvorni kod.
Kvalitetno programiranje se odlikuje efikasnim iskorištavanjem mogućnosti programskog
okruženja. Prvenstveno se teži ka upotrebi već urađenih (i proverenih) softverskih komponenti
(biblioteka) a ne iznalaženju već postojećih rešenja. Dobar programer se ističe podrobnim
znanjem datog programskog okruženja (sve komponente potrebne pri radu i izradi programa),
brzim iznalaženjem potrebnih funkcija pri realizovanju datog projekta kao i sposobnošću
apstraktne analize zadatih problema i predstavljanjem istih u obliku modelaili algoritama.
Faze programiranja:
2
1. Definisanje problema koji se želi resiti (specifikacije).
-detaljan popis i opis zadataka i željenih rezultata,
Specifikacija nije predlog kako problem rešiti, već samo tačan opis šta je na raspolaganju i šta se
želi dobiti kao rezultat.
2. Stvaranje algoritama
-Algoritam je sled radnji koji dovodi do rešenja problema definisanog problema.
Algoritmom se postupak rešavanja problema nastoji predstaviti u obliku koji je relativno lako
moguće pretvoriti u računski program. Algoritam je pogodno prikazati
dijagramom toka
i
pseudokodom
.
1
https://sh.wikipedia.org/wiki/Programiranje
2
http://www2.geof.unizg.hr/~nvucetic/prog_I_pred.pdf
3
ne
da
5. Dokumentovanje programa-podrazumeva izradu uputa za instaliranje programa, priručnika za
korisnike, tehnicki opis programa i ponekad predstavlja izvorni program. Dokumentovanje je
važna faza i za kasnije održavanje programa.
6. Implementiranje, odnosno puštanje u rad programa
7. Korišćenje i održavanje programa
Vrste programiranja
Uobičajena podela prema paradigmama programiranja bila bi na:
-strukturno, tj. klasično „imperativno“ programiranje
jeste programiranje u najužem
smislu reči – zadavanje komandi računaru, korišćenje struktura kontrole toka (grananje, ciklusi);
-funkcionalno programiranje
predstavlja malo drugačiji pristup programiranju, kod
koga se izbegava korišćenje promenljivih, a ceo program se definiše kao kompleksna funkcija
(primer funkcionalnog jezika je Lisp, koji se koristi pri automatizaciji rada u AutoCAD paketu;
rad sa funkcijama u Excel-u, kao i rad sa bazama podataka u SQL-u se takođe mogu podvesti
pod funkcionalno programiranje);
-logičko programiranje
se koristi u razvoju veštačke inteligencije i najbliže je
deklarativnim jezicima, budući da se ovde računaru ne određuje način na koji će rešiti problem,
već se sam problem detaljno opisuje (primer ovakvog jezika je
Prolog
);
-objektno-orijentisano programiranje
razvijeno je sa idejom modeliranja pojava i
situacija iz realnog sveta i danas predstavlja verovatno najpopularniji pristup programiranju
(skoro svi najznačajniji moderni programski jezici podržavaju OOP:
C++, Java, Delphi...
).
U ovom radu cemo obraditi i reći nešto vise o strukturnom i objektno orijentisanom
programiranju i o njihovim razlikama.
START
Definisanje problema
Stvaranje algoritma
Kodiranje
1
2
1
2
Program
ispravan
Dokumentovanje
programa
STOP
