Određivanje optimalne površine za parkiranje

Porast životnog standarda stanovnika, težnja za što većom pokretljivošću, samostalnošću i udobnošću izazvalo je sve veću potrebu za korišćenjem individualnih vozila, a porastom broja automobila stvaraju se problemi raspoloživog prostora za smeštaj vozila. Ovaj problem nastao je pre svega zbog:

• porasta gradova;
• povećanja broja motornih vozila;
• nepripremljenost gradova za prihvat vozila;
• porasta standarda stanovnika.

U gradovima je velika koncentracija radnih mesta vezanih za industriju, trgovinu, transport, administraciju, kulturu i dr. Svakodnevna je potreba da radni ljudi prevaljuju put od mesta stanovanja do radnog mesta i obratno. Ovo kretanje najčešće nije moguće obavljati pešice, nego je potrebno koristiti neko prevozno sredstvo, a to su najčešće sopstveni automobili i vozila javnog gradskog prevoza. Automobil se, takođe, koristi i za odlazak u trgovinu, bioskop, pozorište, lekaru, poštu, banku itd. Pri tome se automobil vrlo malo kreće (jedan do dva sata u toku dana), a sve ostalo vreme on stoji parkiran na nekoj površini u gradu. Prostor za parkiranje je ograničen nasleđenom strukturom grada koja definiše saobraćajnice i ostali prostor u gradu. Prostor grada je nepromenjiv, a broj vozila stalno raste što dovodi do problema vezanih za parkiranje vozila.

Planiranje i dimenzioniranje površina za parkiranje u današnjem savremenom ekonomskom, društvenom okruženju značajan je element koji između ostalog utieče i na sigurnost saobraćaja.