Sadržaj:
Uvod…...………………………………………………………………………………1
1. Organizovanje............................................................................................................2
2. Organizacioni nivoi i raspon upravljanja...................................................................2
3. Izbor raspona..............................................................................................................3
4. Obučenost podređenih................................................................................................3
5. Jasnoća delegiranja ovlašćenja...................................................................................3
6. Jasnoća planova..........................................................................................................4
7. Korišćenje objektivnioh standarda.............................................................................4
8. Brzina prometa...........................................................................................................4
9. Tehnika komuniciranja...............................................................................................4
10. Količina potrebnog ličnog kontakta.........................................................................5
11. Ovlašćenja i moć......................................................................................................5
12. Funkcionisanje ovlašćenja........................................................................................6
13. Veštine delegiranja...................................................................................................6
Zaključak........................................................................................................................7
Literatura........................................................................................................................8
1
Uvod
U današnje vreme, vreme modernog biznisa, modernog načina poslovanja i
globalne trgovine, kada se ceo svet može smestiti u jedno „globalno selo“, sve ređe
možemo videti organizacije zasnovane na starinskim metodama poslovanja. Jer, kako
vreme odmiče, ono sa sobom nosi i izvesne promene koje moramo slediti i pravila
kojih se moramo pridržavati da bismo opstali u tom svetu modernog poslovanja.
Samim tim, kompanije koje su bile zasnovane na „starim“ načinima poslovanja,
polako gube na vrednosti, zaostaju u „trci“ za konkurencijom i nestaju sa „borbenog
polja“ na kome se odvija „bitka za opstanak“.
Godinama unazad naučnici pokušavaju da daju odgovor na pitanja: kakvu ulogu ima
menadžer i kakve atribute mora da poseduje. Najčešći odgovor na prvo pitanje je:
menadžer je lider i kameleon sposoban i spreman čovek. Najčešći odgovor na drugo
pitanje je: znanje, kreativnost, originalnost i smisao za organizovanje i motivisanje.
Šeldrejk je razvio teoriju o morfogenom polju koje utiče na formiranje kluture jedne
društvene zajednice, koja nama, i mnogim drugim zajednicama ne ide u prilog. Ono
što se mora imati na umu jeste da svest jedne društvene zajednice, njeni običaji, moral
i kultura utiču na formiranje i funkcionisanje menadžmenta kao procesa. Primera radi:
japanski model menadžmenta, koji mnogi stručnjaci smatraju idelanim, ne
funkcioniše svuda podjednako dobro kao u svojoj postojbini. Menadžer i menadžment
moraju biti po meri društva: uskladjeni sa društvenim procesima i globalnim
trendovima na optimalan način. Usklađivanje je veoma zahtevan zadatak, jer korenite
promene uvek izazivaju otpor.
“Menadžment se definise kao proces planiranja, organizovanja, vodjenja,
koordinacije i kontrole ljudskih, materialnih, finansiskih, informacionih i drugih
resursa, radi ostvarivanja ciljeva preduzeća pod najpovoljnijim uslovima.“
Kao jedan od bitnijih procesa menadžmenta, organizovanje, je tema ovog rada,
prema tome konkretniji razlog za izbor ove teme nije potrebno posebno isticati.
Organizovanje je drugi element menadžmenta, i jasno je da bez te važne karike u
menadžmentu ne bi mogli da se ostvare efektivni i efikasni ciljevi preduzeća.
