Садржај:
Увод................................................................................................................................1
1. Појам породице.........................................................................................................2
2. Функције породице...................................................................................................2
3. Типови породице.......................................................................................................3
3.1. Нуклеарна породица...............................................................................................4
3.2. Проширена породица.............................................................................................5
4. Класе и класни односи..............................................................................................6
4.1. Настанак класе........................................................................................................6
4.2. Настанак теорија о настанку класе........................................................................6
4.3. Марксистичке теорије о настанку класе...............................................................7
4.4. Лењиново учење о класи........................................................................................8
5. Савремена породица................................................................................................10
5.1. Задаци савремене породице.................................................................................10
5.2. Проблеми савремене породице...........................................................................10
5.2.1. Сиромаштво .......................................................................................................11
5.2.2. Економско стање................................................................................................11
5.2.3. Социјално искључивање...................................................................................12
Закључак.......................................................................................................................14
Литература....................................................................................................................15
1
Увод
Од најбитнијих друштвених институција, била је веома дуго ван интересовања
научника. Због тога што је она веома близу, сматрало се да ту нема шта ни да се
истражује - да је све познато. Други теоретичари су казивали да се она веома
споро развија. Тек у XIX веку, с крупним класним друштвеним процесима
отворен је нови пут развоја и еволуције породице. Долази до преламања у њој, у
породичним односима - то је навело неколико истраживача, социолошки
окренутих, да се баве питањима породице. Дошло је до низа теорија, а
најзначајније су: идеалистичка, традиционална, утопистичка,
еволуционистичка, и анархистичка. И данас, иако је социологија породице - још
увек има доста неусклађености, противречности и разних прилаза и схватања о
појму, настанку, функцији и перспективи породице. Било је заблуда о пореклу
породице, постојала су схватања, данас напуштена, да моногамна породица
преласком на ћелију друштва - из које настају род, племе, народ, нација. (Овоме
последњем ставу су се супротставили теоретичари).
3
функција, ЗАШТИТНА игра значајну улогу - пружање разних видова заштитне
помоћи и солидарности члановима породице. Поред чувања, издржавања,
здравствене заштите деце, породица игра битну улогу што се тиче социјалног
стања, чувања остарелих лица, итд.
3. Типови породица
Будући да је породица дeо друштва, то је структура која се временом може и
мијењати. Породична структура не показује да ли је породица функционална
или не, већ једноставно има везе с њеним обликом и члановима који је чине.
Нешто што има пуно везе са историјским, економским и културним контекстом.
Ова разноликост облика укључује сљедеће.
Нуклеарна породица
(бипарентална)
То је оно што ми знамо као типичну породицу, односно породицу коју су
створили отац, мајка и њихова деца. Друштва углавном потичу своје чланове да
формирају ову врсту породице.
Једнородитељска породица (самохрана породица)
Састоји се у томе да само један од родитеља преузима бригу о породичној
јединици, а самим тим и о одгоју деце. Обично је мајка та која остаје с децом,
иако постоје и случајеви у којима деца остају с оцем. Када се само један
родитељ брине о породици, то може постати врло велико оптерећење, због чега
им је често потребна помоћ других блиских рођака, попут деде и баке. Узроци
формирања ове врсте породице могу бити развод, преурањена мајка, удовство
итд.
Усвојитељска породица
Ова врста породице, усвојитељска породица, односи се на родитеље који усвоје
дете. Иако нису биолошки родитељи, они могу играти велику улогу едукатора,
која је у свим аспектима једнака улози биолошких родитеља.во итд.
Породица без деце
Ова врста породице, породице без деце, карактеризира непостојање потомака.
Понекад их родитељска немогућност да се рађају усвоје дете. У сваком случају,
можемо савршено замислити породичну јединицу у којој из једног или другог
разлога нико није желео или могао имати децу. Не заборавите да оно што
дефинише породицу није присуство или одсуство деце.
Породица раздвојених родитеља
У овој врсти породице можемо звати породица одвојених родитеља, родитељи
су се раздвојили након кризе у њиховој вези. Иако одбијају заједнички живот,
морају наставити испуњавати своје дужности родитеља. За разлику од
самохраних родитеља, у којима један родитељ носи читав терет одгоја детета на
својим плећима, одвојени родитељи деле функције, иако је мајка у већини
случајева она која живи с дететом.
Сложена породица
Сложена породица, карактерише то што се састоји од неколико нуклеарних
породица. Најчешћи узрок је тај што су се друге породице створиле након
прекида пара, а син, осим што живи с мајком и партнером, има и породицу оца
и партнера, а можда има и полубраћу.
4
То је чешћи тип породице у руралним срединама него у урбаним срединама,
посебно у контекстима у којима постоји сиромаштво.
Проширена породица
Ова врста породице, шира породица, карактеризира то што су за одгој деце
задужени различити рођаци или неколико чланова породице живи (родитељи,
рођаци, баке и дедови итд.) у истој кући. Ако сте икада видели познату серију
"Принц са Бел Аира", можете видјети како Вил живи у кући свог ујака, који
преузима улогу оца свог ујака. Може се догодити и да неко од деце има своје
дете и да сви живе под истим кровом.
3.1. Нуклеарна породица
Традиционално значење израза „нуклеарна породица” подразумева двоје
брачних другова супротног пола и њихову децу, биолошку или усвојену. Ипак,
значење овог термина донекле се изменило, како би било инклузивније, и данас
се односи на различите типове ужих породица.
Већ у 13. веку се у Енглеској запажа структура уже породице, када се људи све
касније венчавају. Пошто су многима родитељи већ били преминули,
домаћинство се састојало из једног брачног пара и њихове деце.
Са појавом нуклеарне породице се смањује број потомства једног брачног пара,
а више се важности придаје образовању детета и блискости са њим. Већи
квалитет у здравству такође је допринео успону оваквих породица, јер су и
стари почели да се осамостаљују, односно, није им била потребна непрестана
нега деце и унучади.
Према савременим схватањима, нуклеарна, илити, ужа породица састоји се из
двоје родитеља са једним или више деце, који станују под истим кровом.
Притом, ту може бити реч о биолошком потомству или усвојеној деци. Такође,
ни родитељи не морају нужно бити супротних полова, што истовремено значи
да унутар једне уже породице брачни пар може бити законски венчан или
невенчан, истополан или разнополан. Ова динамика не утиче на њихову одлуку
да се заједно старају о својој деци.
Оно што би свакако требало да одликује сваку нуклеарну породицу јесте
одређени систем вредности, одговорност, безусловна љубав, здрав образац
везаности једних за друге, као и средина у којој се негују узајамно подржавање
и подучавање. Свака породица је јединствена на свој начин, те не постоји
конкретан стил или систем вредности на који би једна породица требало да се
угледа, али љубав међу њеним члановима мора да буде основни кључ свега.
