ODSEK ZA POSLOVNE STUDIJE LESKOVAC
AKADEMIJA JUŽNE SRBIJE
Belančevine, masti i ugljeni hidrati, voda,
mineralne materije i vitamini
-
Tehnologija životnih namirnica sa ishranom-
Profesor: Student:
Tatjana Djekic Minic Emina 14015
SADRZAJ
Uvod...................................................................3
Belancevine........................................................4
Masti ..................................................................5
Ugljeni hidrati.....................................................7
Voda...................................................................9
Mineralne materije............................................10
Vitamini............................................................12
Zakljucak..........................................................13
Literatura..........................................................14
BELANČEVINE
Naše zdravlje zavisi od mnogo faktora, ali je ishrana jedan od najvažnijih. Belančevine
su, pored masti i ugljenih hidrata, veoma važan deo naše ishrane i od njih bitno zavisi
zdravlje našeg organizma.
One su jedan od najvećih sastavnih delova našeg tela i osnovni deo svih živih ćelija.
Belančevine služe kao materijal koji ima veoma važnu ulogu u svakodnevnom
obnavljanju čovečijeg tkiva. Značajnu ulogu belančevine imaju u prenosu vode kroz ceo
organizam; one stvaraju zaštitne materije potrebne u slučaju raznih infekcija, tegoba i
bolesti.
Belančevine (proteini) se sastoje od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Ova četri
elementa ulaze u sastav svih amino-kiselina koje grade proteine.
Sve aminokiseline se mogu podeliti na esencijalne i neesencijalne. Esencijalne amino-
kiseline se u organizmu ne mogu sintetisati pa se svakodnevno moraju uneti hranom.
Amino-kiseline pretstavljaju blokove za izgradnju ćelijske membrane, mišićnog tkiva,
hormona, enzima i mnoštva drugih molekula.
Izvori belančevina
Razlikujemo izvore belančevina u namirnicama životinjskog porekla od izvora
belančevina u artiklima za ishranu biljnog porekla.
U hrani životinjskog porekla najbogatije namirnice belančevinama jesu: meso, riba,
mleko, mlečni proizvodi (sir, kačkavalj, kajmak, jogurt, kiselo mleko, pavlaka,
sladoled…) i jaja. Bogate belančevinama biljnog porekla jesu: žitarice, proizvodi od
žitarica (brašno, hleb, testa, pecivo, keks…), krompir i mahunarke (pasulj, grašak,
boranija, sočivo, soja…). U 100 grama pomenutih namirnica ima 10-20 grama
belančevina.
Istraživanja su pokazala da su gotovo podjednako važne i belančevine životinjskog i
belančevine biljnog porekla i da ih u podjednakim količinama treba koristiti u ishrani.
Ljudski organizam ne koristi belančevine u izvornom obliku, onako kako se unose
(nalaze) u namirnicama, već se varenjem one razlažu u aminokiseline važne za stvaranje
novih belančevina koje služe za obnavljanje i izgradnju živih ćelija.
Dnevne potrebne količine
Na osnovu obimnih istraživanja i ispitivanja, stručnjaci ukazuju na to da je ljudskom
organizmu kroz ishranu dnevno potrebno da unese 1 gram belančevina na svaki kilogram
telesne težine. Deci i ljudima koji se bave veoma teškim i napornim fizičkim
aktivnostima potrebno je više belančevina u toku dana.
Nedostatak belančevina
Ukoliko se belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini i minerali nedovoljno unose u
organizam, dolazi do pada imuniteta i smanjenja otpornosti prema infekcijama
(bakterijama, virusima) i bolestima.
Pravilnom i raznovrsnom ishranom belančevine se moraju svakodnevno unositi u
organizam kroz hranu, jer se one, za razliku od masti, ne nagomilavaju niti talože u
našem telu (nema rezervi).
