SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA PRINCIPI MARKETINGA
TEMA: SATSFAKCIJA POTROŠAČA
SADRŽAJ
1. Uvod...............................................................3
2. Definisanje potrošača........................................4
3. Tipovi potrošača...............................................4
4. Satisfakcija potrošača.......................................6
5. Literatura......................................................15
li treba kupiti hleb, mleko, jogurt, knjigu, svesku, sok, grickalice, slatkiše...
Ali tek kada odemo u kupovinu odlučujemo šta je za nas najbolje.
-
Ali šta izabrati?
-
Da li je konzervirana hrana na policama radnji u kojima kupujemo
-zdrava?
-
Da li novi televizor ili dečji bicikl zaista toliko vrede?
-
Koja banka nam pruža najbolje finansijske uslove?
-
Gde naći najpoštenije kreditne stope?
-
Kako izbeći pravne zamke u ugovorima koje potpisujemo?
Hoćemo li izabrati jeftinije i težiti ka kvantitetu, ili se ipak odlučiti za
skuplje, ali kvalitetnije, jeste, bilo je i biće večno pitanje koje će mučiti
potrošače a samim tim i proizvodjače. Potrebno je napraviti ravnotežu
tražnje i prodaje, i potrebno kalkulisati izmedju proizvodjača i potrošača.
Ponuditi tržištu baš ono što je neophodno za obavljanje svakodnevnih
životnih aktivnosti (hrana, voda, odeća i sl.), i onih nesvakidašnjih (koncerti,
televizori, Mp3 plejeri, šišanje – farbanje i sl.)
Individualna lična potrošnja po svome obimu i strukturi čini
najznačajniju komponentu životnog standarda društva. Lična potrošnja je
individualna potrošnja materijalnih dobara kojom gradjani kao potrošači
podmiruju svoje potrebe. Poboljšanje životnog standarda odražava se u
zadovoljenju potreba gradjana kao potrošača na efikasniji način. U jednom
slučaju to znači da potrošači troše i konzumiraju više proizvoda iste
kategorije, ali to češće znači da se traže novi i bolji proizvodi.
TIPOVI POTROŠAČA
Dva osnovna tipa potrošača su:
1) Pojedinci – krajnji potrošači
2) Organizacije kao potrošači
Oni čine dva različita tržišta koja se mogu dalje strukturisati.
Krajnji potrošači
kupuju proizvode i usluge za sopstvenu upotrebu
(ruž za usne), upotrebu za domaćinstvo (videorekorder) ili kao poklon
prijatelju (knjiga). U navedenim slučajevima proizvodi se kupuju za krajnju
upotrebu od strane pojedinaca, koji se zovu krajnji korisnici ili krajnji
potrošači. Treba kontinualno prikupljati i analizirati informacije o potrošnji od
strane krajnjih potrošača da bi se donosile brže, efikasnije, efektivnije i
profitabilnije primenjivale poslovne marketing odluke u odnosu na
konkurenciju.
Organizacije kao potrošači
– obuhvataju profitne i neprofitne
organizacije, državne agencije i institucije koje kupuju proizvode, opremu i
usluge radi obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Proizvodi i usluge se
nabavljaju za korišćenje u organizacijama koje obavljaju određene
proizvodne i uslužne aktivnosti koje mogu biti profitno i neprofitno
orijentisane. Organizacije angažuju ljudske resurse, ulažu kapital i kupuju
proizvode i usluge kao svoje inpute da bi proizvele proizvode i usluge kao
svoje autpute. Proizvodne organizacije, kupuju svoje sirovine i druge
komponente da bi proizvodile i prodavale sopstvene proizvode. Uslužne
orgganizacije, kupuju neophodnu opremu da bi pružile usluge koje prodaju.
Kupci i korisnici:
Osoba koja kupuje proizvod (kupac) nije uvek korisnik ili jedini
korisnik proizvoda. Niti je kupac uvek osoba koja donosi odluku o kupovini.
PRIMER:
Majka može da kupi igračke za decu (koja su korisnici), može da kupi
hranu za večeru (i da bude jedan od korisnika) i može da kupi torbu (i da
bude jedini korisnik). Može da kupi časopis koji je tražila ćerka ili može sa
suprugom da kupi automobil koji su oboje izabrali.
Kontinualno prikupljanje i analiziranje informacije o kupcima i
korisnicima da bi se brže donosila, efektnije i profitabilnije primenjivala
poslovna marketing odluka u odnosu na konkurenciju.
1
Marketing eksperti
moraju da odluče prema kome će usmeriti promocijske poruke – kupcima ili
korisnicima.
PRIMER:
Neki proizvođači igračaka oglašavaju svoje proizvode u dečijim
televizijskim emisijama da bi obavestili korisnike (decu), drugi se oglašavaju
u časopisima za odrasle da bi obavestili kupce, dok ostali sprovode obostrane
kampanje da bi obavestili i decu i njihove roditelje.
1
