БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА
11000 Београд
Матурски рад из српског језика и књижевности
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА-ЖИВОТ И
ДЕЛО
Ментор: Ученик:
Београд, април, 2017. године
Сима Милутиновић Сарајлија-живот и дело Сава
4
1. СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА-ЖИВОТ
1.1. Биографија Симе Милутиновића
Сима Милутиновић рођен је у трговачкој породици у Сарајеву, где су му родитељи
дошли из Србије. Симин отац, родом је из села Рожанства, у ужичком округу, а
старином из села Комарница у племену Дробњак. Због куге је пребегао у Сарајево, где
се оженио Анђелијом Срдановићевом, чувеном сарајевском лепотицом, о чијој су
лепоти народни певачи сачували спомен за пуну стотину година. Кад је избила нова
епидемија куге, мали Сима је имао непуне две године. Бегунци су тражили склониште
на два места у Босни, а затим су отишли у Брод и на крају у Земун. У Земуну, он је
почео да похађа школу, али је није завршио.
Немирног и несређеног духа, Сима је прошао кроз многа занимања, а обишао је и многе
крајеве од Видина до Лајпцига, од Бесарабије до Црне Горе. Сима је био писар у
Правителствујушчем совјету, у манастиру Благовештењу и код устаничких војвода.
Учествује у устанку против Турака у чети „голаћа“. Одлази у Бесарабију да види
избегле родитеље, а потом у Немачку, где слуша филозофију, чини познанства са
угледним немачким књижевницима, с Гетеом на пример, и том приликом штампа свој
еп
Сербијанку
. По повратку постаје васпитач Његошев на Цетињу, а доцније цариник,
полицајац, секретар министарства и члан апелације. Бавио се писањем стихова,
политиком, историографијом, лингвистиком, оснивањем пиваре и „водолечилишта“.
Дописивао се са Вуком.
2
Слика 1. Сима Милутиновић Сарајлија
3
2
www.wikipedia.com
датум приступа 25.4.2017. године
3
www.riznicasrpska.net
датум приступа 25.4.2017. године
Сима Милутиновић Сарајлија-живот и дело Сава
5
Умро је у Београду. Сахрањен је на гробљу које је некад било на Ташмајдану, код
данашње Цркве светог Марка. Међутим, гроб му је био запуштен и убрзо заборављен.
Много година касније на основу неких скица и положаја његовог гроба у односу на
Возаровићев који је имао надгробни споменик до 1927. када је старо београдско гробље
прекопано, пронађено је тело Симе Милутиновића и положено у породичну гробницу
Милутиновића на Новом гробљу. Његове кости су недвосмислено распознате на основу
телесних особености (висина, облик доње вилице) али и предмета који су уз његово
тело били положени (икона светог Ђорђа коју је донео из Москве и која му је по
његовој жељи положена на груди). Оженио се 1838. године Маријом рођеном Поповић .
Њихов син је Драгутин Драгиша Милутиновић, инжењер, архитект и историчар српске
уметности.
1.2. Карактер
Сима Милутиновић је један од најчуднијих, најзанимљивијих, најфантастичнијих
типова у српској књижевности. То је рођен пустолов који се никада није могао
скрасити на једном месту и у једном послу. Рођен у Босни, он иде у Србију, бије се у
устанку, лута по Угарској, Аустрији, Немачкој, Хрватској и Далмацији, ускаче у Црну
Гору, бави се у Бугарској и Влашкој, у неколико махова иде у Русију. У Србији се зове
Сарајлија, ван Србије се назива Србијанац, после бављења у Црној Гори —Црногорац.
Он је у разним тренуцима свога бурног живота бивао: трговац, војник, писар, чувар
баште, учитељ, историограф, песник, апелациони судија, пивар, трговац с платном. Он
ништа редовно и потпуно није учио, а бавио се свим и свачим: читао је класичне и
модерне песнике и бележио народне песме, спремао се да пише бугарску граматику и
водио политику у Србији. У исти мах учио хомеопатију и философију, писао стихове и
оснивао „водолечилишта“, измишљао нове плугове, радио са кошницама и са платном,
оснивао пиваре.
4
Кроз живот иде као фантаст, одушевљен, занесен, и Вук Караџић га назива 1838.
„лудим човјеком“, вазда у екстази. Он сам говори да код њега нема равнотеже у духу, и
1818. говори о свом „безумију“ и „махнитости“. Носи се мимо цео свет: капут као
душанка, широке „вицезуавске“ панталоне, руска капа. „Бећар“ је био у младости, такав
4
Гавриловић, Андра,
Историја српске и хрватске књижевности
, Београд, 1910. година, стр.
234.
