studenti.rs home page

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 

BLACE

Predmet

: Algoritmi i strukture podataka

Tema

: Stekovi i redovi

         Profesor:

Student:

Branislav Jevtović

Blace, 2010.

Algoritmi i strukture podataka

Stekovi i redovi

Sadržaj

1. Uvod........................................................................................................................................3

2. Osnovno o strukturama podataka............................................................................................4

2.1. Strukture i funkcije.......................................................................................................... 6

3. Stekovi....................................................................................................................................8

3.1. Upis na stek......................................................................................................................8

3.2. Čitanje sa steka................................................................................................................ 9

4. Implementacija steka............................................................................................................ 11

4.1. Implementacija steka pomo

ć

u niza................................................................................12

4.2. Implementacija steka pomoću liste................................................................................12

5. Red........................................................................................................................................ 14

5.1. Implementacija reda pomoću liste................................................................................. 16

Literatura...................................................................................................................................17

2

background image

Algoritmi i strukture podataka

Stekovi i redovi

2. Osnovno o strukturama podataka

Da bismo pokazali neke osnovne osobine struktura kreiraćemo nekoliko struktura 

pogodnih za korišćenje u grafici.

Osnovni objekat u grafici je tačka (posmatraćemo tačku u ravni), za koju ćemo 

pretpostaviti da je definisana celobrojnim koordinatama 

x 

i 

y

.

Ovi podaci mogu biti smešteni u strukturu koja je definisana kao 

struct tacka

{
int x;
int y;

}

Struktura se deklariše korišćenjem rezervisane reči 

struct 

iza čega, unutar vitičastih 

zagrada, sledi spisak promenljivih koje pripadaju strukturi (u ovom slučaju celobrojna 

x 

i 

y 

koordinata). Neposredno iza reči struct može stajati i naziv strukture, takozvani 

strucure tag 

(u našem slučaju 

tacka

). Ovaj naziv se može kasnije koristiti kao skraćenica za deklaraciju 

strukture. Promenljive navedene unutar strukture se nazivaju 

promenljive članicama 

ili samo 

članice

. S obzirom da su promenljive članice zatvorene unutar strukture, dve članice unutar 

različitih struktura mogu imati iste nazive.

4

Algoritmi i strukture podataka

Stekovi i redovi

Rezervisana reč 

struct 

definiše složeni tip podatka. Međutim, iza zatvorene vitičaste 

zagrade može biti navedena i lista promenljivih tog tipa, baš kao što je to slučaj i sa 

deklarisanjem promenljivih bilo kog drugog tipa. Na primer:

struct ...
{
...
} a, b, c;

deklariše 

a

, 

b 

i 

c 

kao promenljive navedenog tipa i obezbeđuje memorijski prostor za 

njih, isto kao što linija 

int a, b, c; 

deklariše 

x

, 

y 

i 

z 

kao promenljive tipa int. Definicija 

strukure koja nije praćena promenljivama ne zauzima nikakav memorijski prostor, već samo 

opisuje sadržaj navedene strukture. Ukoliko definicija sadrži tag, ona se kasnije može koristiti za deklarisanje 

instanci te strukture. Tako se neka konkretna tačka može deklarisati kao:

struct tacka t;

čime je naznačeno da je promenljiva 

t 

struktura tipa 

struct tacka

. Struktura može biti 

inicijalizovana tako što se iza njene deklaracije navodi znak dodele, a zatim u vitičastim 

zagradama lista inicijalnih vrednosti promenljivih unutar strukture:

struct tacka max_t = {1024, 768};

Struktura se takođe može inicijalizovati dodeljivanjem vrednosti neke druge strukure 

istog tipa.

Članicama neke strukure se pristupa tako što se navodi naziv strukture iza koje sledi 

naziv promenljive članice odvojen tačkom: 

naziv_strukture.clanica

Na primer, sledeća linija štampa koordinate tačke 

t

:

printf("%d,%d", t.x, t.y);

a rastojanje između dve tačke bi se računalo kao:

rastojanje = sqrt( (double)t.x*t.x + (double)t.y*t.y );

Kao što smo ranije pomenuli, članice strukture mogu biti i druge strukture. Kao primer 

navodimo pravougaonik koji je definisan pomoću dve tačke (donje levo i gornje desno teme).

5

Želiš da pročitaš svih 17 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti