1
1.
Tehnologija proizvodnje jaja
Odgajivač koji je nabavio dobre i zdrave kokši, treba da ima sve što je potrebno za
njihovo držanje, pridržava se propisane tehnologije proizvodnje, živini da je kvalitetnu hranu,
održava potrebnu higijenu i sprovodi zaštitu zdravlja kokoši. Rezultat u proizvodnji jaja najviše
zavisi od ljudskog faktora.
Proizvodnja jaja počinje s useljavanjem kokoši u objekat
1
ili u kaveze baterija kod
bateriskog sistema. Pre toga, a po završetku prethodnog proizvodnog ciklusa, objekte i opremu
treba temeljno očistiti, oprati i dezinfikovati, a po mogućstvu ostaviti da se ‘’odmori’’.
Neposredno pred useljavanje kokoši mora da se proveri funkcijonisanje opreme, u valove stavi
hrana, a u pojilice voda. Ako je jato veće, kokice se dopremaju posebnim vozilom u transportnim
kavezima. Prvo treba preduzetu mere da tek prispele kokice ne stradaju od toplog udara – u toku
toplog vremena skinuti ciradu sa bočnih strana vozila. Vozila sa kokicama treba što pre
isprazniti, ali pažljivo postupati sa živinom. Useljavanje se odvija tako da se prvo pune kavezi
najudaljeniji od ulaza u objekat, a na kraju oni najbliži ulazu.
Kada su sve kokice useljene, obilaze se svi kavezi i proverava se da li su sve kokice na
nogama, da li jedu ili piju vodu. Ako se koriste pojilice – kapalice, pomoću prikladnog štapića
dodirnuti u svakom kavezu jednu kapalicu dok voda ne počne da curi, kako bi se kokice uočile
gde je voda.
Proizvodnja konzumiranih jaja na industrijski način počela je naglo da se razvija u SAD
nakon II svetskog rata, a nešto kasnije i zapadnoj Evropi. Karekterišu je zatvoreni objekti,
veštačko svetlo i ventilacija, veliki broj visokoproduktivnih hibridnih kokoši nosilja u
ograničenom prostoru, korišćenje smeša iz fabrika stočne hrane, antibiotici, kokcidiostaci i
različiti stimulansi, primena mnogih preparata za preveniranje i lečenje bolesti i održavanje
higijene u objektima i na farmi.
Veliki procenat svetske proizvodnje konzumnih jaja odvija se u kaveznim sistemima
držanja sa različitom gustinom naseljenosti, u razvijenim zemljama sveta značajna suma novca
se investira u nove sisteme držanja kokoši nosilja (obogaćeni kavezi, ekstenzivan,
poluintenzivan, duboka prostirka i organska proizvodnja) prvenstveno poboljsavaju dobrobit
živine, a zatim i kvalitet jaja.
1
“Feed Technology”, September 2009, Novi Sad, 124-136.
2
2.
Izbor kokoši nosilja
Za proizvodnju konzumnih jaja po ovoj tehnologiji ne koriste se hibridi koji se koriste u
industrijskoj intenzivnoj proizvodnji. U našim uslovima mogu da se koristiti domaće nativne
kokoši(golovrata kokoš), domaće populacije rasa Rodajland, Njuhempšir, Amrok, Plimutrok kao
i melezi dobijeni ukrštanjem ovih rasa.
3.
Uslovi ambijenta i proizvodnje jaja
Da bi se ostvarili zadovoljavajući
2
proizvodni rezultati u ekstenzivnom sistemu
proizvodnje jaja, moraju se ispuniti određeni uslovi.
Temperatura
– Za proizvodnju jaja optimlana temperatura iznosi 22˚C. Relativno visoka
produktivnost ostvaruje se i u znatno širem rasponu temperature od 13-26˚C.
Ventilacija i vlažnost vazduha u objektu
– Potrebe kokoši u svežem vazduhu obično se
izražavaju po 1 kg njihove telesne mase – maksimalni normativ iznosi 4-5 m
3
vazduha na sat po
kg. Relativna vlažnost vazduha u prostoru sa nosiljima treba da iznosi 50-70%. U vreme jako
suvih toplih dana može da se pristupi polivanju radnog hodnika vodom ili ovlaživanjem
prostirke, kao i raspršivanje vodene magle u objektu i na ispustu. Visoku vlašnost vazduha u
hladnim zimskim danima teško je smanjiti.
Program osvetljavanja
– ekstenzivan sistem držanja kokoši nosilja predviđa da se
prirodan dan može produžavati veštačkim svetlom, ali ukupno trajanje svetlosnog dana ne sme
biti duže od 16 sati. Prirodno svetlo obezbeđuje se otvorenim stranama objekta, odnosno
prozorima od plastične folije. Veštačko svetlo obezbeđuje se sijalicama jačine 4,5 W po m
2
.
Podni prostor i prostor na ispustu
– Program predviđa najviše 7 kokoši na 1 m
2
podne
površine objekta i pristup kokoši na zatravljen ispust, površine najmanje 10 m
2
po kokoši.
Hranidbeni prostor
– Program predviđa za kokoši nosilje najmanje 13 cm hranidbenog
prostora na hranilici-valovu ili najviše 20-25 kokoši na jednoj visećoj cilindricnoj hranilici.
Prostor za napajanje
– Ako se za napajanje koriste pojilice-kapalice, jedna kapalica je
dovoljana za 4-5 kokoši. U objektima dužinom radnog hodnika postavljanje su sa obe strane
iznad valova linije pojilice sa niplama na svakih 24 cm. U blizini hranilica na ispustu predviđene
su 4 pojilice sa niplama, pojedinačno dužine oko 2,5 m sa rezervoarom od 50 litara.
2
http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija-2/mikrobiologija-jaja-i-proizvoda-od-jaja
