антропогених  вредности  од  значаја  за  развој  туризма  у  једном  месту,  региону  или
земљи.  Истиче  се  као  једно  од  најзначајнијих  и  најкомплекснијих  питања  не  само
теоретско-методолошких основа туризма, већ и праксе развоја ове делатности. Значај
туристичке  валоризације  најбоље  се  види  из  чињенице  да  се  она  третира  не  само  у
теоретским  расправама  савременог  туризма,  већ  и  кроз  пропаганду  туристичких
вредности,  начин  и  обим  презентовања  туристичких  потенцијала,  избор  локација  за
изградњу

туристичко-угоститељских

објеката,

њихово

димензионисање

функционалност.  Од  значаја  је  за  друштвено  планирање  туризма  на  различитим
нивоима, израду просторних планова, акције заштите и унапређења животне средине за
потребе  туризма  и  низ  других  питања  из  домена  економских  и  ван  економских
функција туризма. На  значај  туристичке валоризације  указује и Светска организација
за  туризам,  дајући  конкретне  предлоге  својим  чланицама,  који  се  одликују  широком
применом у туристичкој Рецептиве.

Туристичка валоризација се не сме изједначавати са економском валоризацијом,

јер ни природне ни антропогене туристичке вредности, без обзира на степен садашњег
значаја за туризам, нису роба у класичном економском смислу. Као такве не подлежу
законима класичног економског тржишта, на којем се све регулише односом понуде и
тражње.  Овакав  став  још  више  потврђује  чињеница  да  туризам  често  користи  неке
објекте,  појаве  и  процесе  у  природи  и  друштву  који  за  читав  низ  других  делатности
немају  готово  никакав  значај.  Само  се  туризмом  могу  валоризовати  пешчане,
шљунковите и стеновите морске обале, видиковци, пећине, мочваре, снегом покривене
планинске  падине,  залазак  Сунца,  субполарне  беле  ноћи,  археолошка  налазишта,
споменици,  гробнице  египатских  фараона,  витражи  и  фреске,  фолклор  и  обичаји
народа, чак и фатаморгана пустињских пространстава.

Основни, елементи туристичке валоризације су: атрактивност туристичких

вредности,  географски  положај  истих  и  растојање  од  матичних  места  као  исходишта
туриста. Ово значи да атрактивност туристичких вредности може бити другоразредни
елемент  њихове  туристичке  валоризације.  У  прилог  томе  је  чињеница  да  су  неке
туристички мање атрактивне планине (Фрушка гора), боље валоризоване и посећене од
виших,  атрактивнијих,  али  неприступачнијих  планина  (Проклетије).  Атрактивност
туристичких  вредности  је  само  један  од  показатеља  који  треба  уважавати  у  процесу
туристичке валоризације. Атрактивност је важан показатељ вредности, али ни основни,
ни  сталан,  већ  променљив  у  зависности  од  тражње  на  туристичком  тржишту,  као  и
промена у саобраћајној инфраструктури, односно, повезаности и приступачности. Веће
потребе становништва за једном врстом туризма повећавају вредност објеката и регија
које  могу  да  задовоље  те  потребе,  као  што  и  смањена  потражња  смањује  туристичку
вредност и посећеност неких центара и регија.

Обим и врсте туристичких кретања су у директној и индиректној зависности од

врсте  туристичких  вредности,  али  и  саобраћајне  повезаности,  што  се  у  туристичкој
валоризацији  сматра  основним.  При  томе  се  испољава  чињеница  да  је  валоризација
антропогених  туристичких  вредности  једноставнија  од  валоризације  природних
туристичких вредности. Оцена уметничке вредности и туристичке атрактивности неког
споменика,  архитектонске  целине,  ликовних  остварења,  археолошких  локалитета,
спомен  комплекса  и  манифестација,  релативно  је  једноставна.  Елементи  туристичке
привлачности културних вредности дефинисани су временом постанка, местом где се
налазе, стилском припадношћу, индивидуалношћу, реномеом стваралаца и слично, што
историја,  историја  уметности,  етнологија,  археологија  и  друге  дисциплине  до  детаља

могу  утврдити.  За  разлику  од  тога,  природне  туристичке  вредности  су  комплексније,
варијабилније  по  зонално  и  азоналним  елементима,  синхроне  и  асихроне  по  времену
постанка, непознатије по генези и уз то задовољавају више врста туристичких потреба
(рекреативна,  излетничка,  здравствена,  лов,  риболов,  наутика,  зимски  спортови,
спелеологија).

Вредности и вредновање

Из свега реченог закључујемо да вредност и вредновање у смислу валоризације

(посебно  туристичких)  имају  широку  употребу  у  савременој  науци  и  пракси.
Туристичка  валоризација  се  може  схватити  као  процес  пласмана  туристичких
вредности  на  домаћем  и  иностраном  туристичком  тржишту  и  мерити  висином
туристичке потрошње. У  том смислу  туристичке вредности су они објекти, садржаји,
куриозитети  и  знаменитости  у  простору  који  омогућавају  задовољење  неке  од
туристичких потреба, какве су рекреативна, културна, здравствена, манифестациона и
сл.

Особености туристичких вредности су не само њихова својства туристичких

привлачности, ни само својство духовне културе и препознативости, већ све заједно. За
туристичку  вредност  неког  природног  или  антропогеног  објекта,  појаве  или  процеса,
најважнији је објективни квалитет, који се субјективно доживљава и цени, јер стоји у
дијалектичком  односу  на  релацији  субјекат  -  објекат.  Зато  туристичка  валоризација
представља  трајан  процес  процењивања  и  рангирања  туристичких  вредности  једне
врсте или 1 појаве (клима, плажа, споменици, манифестације) на одређеном простору,
или  свих  појавних  облика  туристичких  вредности  у  њему.  То  до  најбољег  изражаја
долази на примеру туристичких регија, а мање у административним целинама.

Вредновање је за туристу често емотивно и субјективно, док за истраживача

мора  бити  рационалан  и  објективан  однос.  Само  свестран  приступ  туристичкој
валоризацији  одређених  вредности  може  бити  основа  за  даља  научна  како
истраживања, тако и за оперативу на терену. Овакав став је од посебног значаја јер су
вредности поливалентне (етничке, естетске, уметничке, куриозитетне, знамените) те не
постоји јединствен критеријум у смислу јединице мере (еталон) туристичке вредности.
О  једној  туристичкој  вредности,  посебно  о  једном  туристичком  месту,  или  једној
туристичкој регији, могуће је изрећи бројне, често различите вредносне судове, што је
са  аксиолошке  и  филозофске  тачке  гледишта  сасвим  исправно.  Са  становишта
савремене  туристичке  географије,  а  на  основу  дефинисања  вредности  у  економској
теорији, посебно се морају уважавати корисност, реткост и уложени рад.

Корисност

је особина објекта, појаве и процеса у природи и друштву, да могу

задовољити  неку  од  туристичких  потреба  човека  у  најширем  смислу  речи.  "Дакле,
корисност  ресурса  је,  доста  релативан  и  широк  појам.  Сваки  ресурс  мора  имати
одређене атрибуте и карактеристике (клима, рељеф, вегетација, знаменитости, лепота,
рекреативно-терапијски  потенцијал,  историјски  значај)  који  су  у  стању  да  задовоље
нечије  потребе,  било  физичке,  културне,  психичке,  интерперсоналне,  статусне  и
престижне или неке друге. Неки ресурси задовољавају већи број потреба, неки мањи,
али  нема  универзалних  туристичких  ресурса  који  су  у  стању  да  задовоље  све
туристичке потребе свих потенцијалних туриста ".

Реткост

у смислу куриозитета, реликта, ендемита, неумноживог објекта или

појаве, проистиче из чињенице да онога чега има мало или на ограниченом простору,
има посебну вредност. То се најбоље види на примерима антропогених туристичких
вредности какве су Кеопсова пирамида, Венеција, атински Акропољ, Делфи, катедрала
Нотр Дам, подни мозаици на Кипру, Таџ Махал, Аја Софија, Студеница, Сопоћани,

природних (плажа) и антропогених (споменик) туристичких вредности, на основу
којих се методом дедукције истраживањима могу обухватити готово све остале врсте
туристичких вредности.

На примеру речне, језерске, морске или океанске плаже, приликом процене

особености  уважавају  се  димензије,  величина  активне  зоне,  величина  зоне  одмора,
топографски изглед, квалитет подлоге (песак, шљунак, дробина, камен), безбедност  у
односу  на  таласе,  плиму,  осеку  ,  струје,  вирове,  стеновите  блокове,  вегетацију,
термички режим воде, хемијска и бактериолошка исправност воде и њена проточност у
смислу самопречишћавања, вегетација на копненом окружењу и на дну хидрографског
објекта, оптичка својства воде (боја, провидност), општа вредност пејзажа, санитарна
опремљеност  приобаља,  растојање  од  смештајних  капацитета  и  саобраћајница.
Степени  градације  су  висок,  средњи,  слаб,  никакав.  На  примеру  споменика,  или
грађевинског  објекта,  у  смислу  туристичке  вредности  процењују  се  архитектонска
припадност  и  изражајност,  време.  настанка,  стилска  припадност,  реноме  градитеља,
сликара или скулптора, степен индивидуалности и препознативости, ниво очуваности,
мере  заштите,  умешност  презентирања  туристима  и  друге  карактеристике.  Оцене
квалитета крећу се од високе, средње до задовољавајуће и слабе.

Екстерни фактори

туристичке валоризације обухватају оне елементе који су

од значаја за њихово коришћење у смислу да олакшавају приступачност, потенцирају
посећеност, истичу одређене специфичности и њихову препознативост на туристичком
тржишту.  Приступачност  је  директна  последица  нивоа  изграђености,  обима  и
квалитета  саобраћајне  инфраструктуре.  Већи  број  саобраћајница,  различитих  врста,
пропусне моћи и фрекфенције путника, значи већу погодност туристичке валоризације.
Овим  проблемом  баве  се  саобраћајни  стручњаци  и  туристички  географи.  Близина
инцијативних простора (већи градови, гушће насељене регије, индустријски центри) од
великог је значаја за обим туристичког промета. При истраживању ове карактеристике
посебно  се  мора  обрађивати  растојање  сваког  емитивног  центра  од  туристичке
вредности  која  се  валоризује.  Изохроним  картама  може  се  доста  прецизно  означити
време  путовања,  различитим  превозним  средствима,  из  матичних  места  ка
туристичким вредностима, односно, туристичким местима и туристичким регијама.

Специфичност туристичке вредности оцењује се у односу на истородне и

разнородне  туристичких  привлачности  у  непосредном  окружењу.  При  томе  до
посебног  изражаја  долази  индивидуалност  појединих  објеката,  те  оне  имају  већу
вредност од универзалних, често понављаних или незнатно модификованих. Још више,
морају  се  уважавати  конкурентност  и  комплементарност  одређених  туристичких
вредности,  посебно  када  је  у  питању  једна  туристичка  регија.  Исти  споменици,
сакралне грађевине, амбијенталне целине, музеји, галерије, али и сличне пећине, реке,
језера, врела, планине, клисуре, испољавају се као међусобна конкуренција, смањујући
општу  вредност  регије,  јер  је  чине  унифицираном.  За  разлику  од  тога,  постојање
различитих антропогених и природних туристичких вредности на одређеном простору,
условљава висок степен конкурентности на туристичком тржишту и утиче на повећање
Туристичке  вредности  регије.  Све  ово  има  утицај  на  осмишљавање  туристичких
пропаганде, јасноћу и ширину препознативости на туристичком тржишту.

Методе туристичке валоризације

Примењујући ову методологију, у нешто измењеном облику, уз уважавање 17

показатеља,  године  1974.  извршено  је  рангирање  65  предеоних  целина  у  Турској  за
потребе  туризма.  Године  1987.  слична  методологија  примењена  је  за  оцену
туристичких  вредности  Шпаније.  Поред  осталог,  оцењивана  је  дужина  путева  за