Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih
studija
Šabac
Predmet: Arhitektura računara i operativni sistemi
Tema: Unix operativni sistem
Profesor:
Student: Stevan Savić 4-27/2016
Sadržaj:
1. Uvod........................................................................................................;
2. Istorijski razvoj.........................................................................................;
3. Unix i standardi.......................................................................................;
4. Arhitektura Unix operativnog sistema....................................................;
5. Kernel Unix operativnog sistema............................................................;
6. File sistem................................................................................................;
7. Obični fajlovi............................................................................................;
8. Direktorijumi...........................................................................................;
9. Specijalni fajlovi.............................................................................;
10.
Linkovi............................................................................................;
11.
Pipe................................................................................................;
12.
Socket............................................................................................;
13.
Procesi...........................................................................................;
14.
Shell...............................................................................................;
15.
Osnovne komande.........................................................................;
16.
Zaključak........................................................................................;
17.
Literatura.......................................................................................;
Slika 2. Slojevi Unix-a
Na hardveru leže dve komponente:
Fajl sistem;
Kontrola procesa;
Iznad njih je skup biblioteka, dok se na vrhu nalaze aplikacije. Korisniku je
moguć pristup bibliotekama i aplikacijama. Mnogi korisnici pod Unix-om
podrazumevaju ove dve komponente, zatoš to one zajedno obrazuju Unix
interfejs.
Deo Unix-a za upravljanje hardverom i procesima koji se izvode zove se
kernel. Pri upravljanju radom svoh hardverskih uređaja, Unix sistem svaki od
uređaja vidi kao fajl
1
čime se omogućava način čitanja i pisanja u fajl koji se
koristi za pristup svakom hardverskom uređaju (npr. Štampač), priključenim
na računarski sistem. Unix u toku izvođenja procesa dodeljuje resurse
(uključujući korišćenje CPU) i posreduje u pristupu hardveru.
1
Po imenu device file;
Značajna prednost, koja je posledica postojanja Unix-ovog interfejsa je
prenosivnost aplikacije
2
. Ovo može da se postigne ako aplikacija koristi Unix-
ov interfejs za upravljanje svojim hardverskim potrebama. Njegov slojeviti
dizajn izoluje aplikaciju od različitih tipova hardvera, čime se programeru
omogućava da uz minimalan napor obezbedi podršku aplikaciji na različitim
tipovima hardvera. Na taj način se pri pisanju aplikacije smanjuju troškovi za
razvoj i povećava broj potencijalnih korisnika. Korisnicima u tom slučaju ne
stoji na raspolaganju samo više aplikacija, već oni mogu da se oslone i na
mogućnost da se iste aplikacije koriste na različitom računarskom hardveru.
Unix omogućava korišćenje standardnog skupa biblioteka i aplikacija
korisnih za programere i korisnike. Ovaj standardni interfejs omogućava
prenos aplikacije i olakšava dobro poznavanje interfejsa.
Unix ima dugačku istoriju kao otvoreno razvojno okruženje. Relativno skoro
je postao popularan kao sistem za individualno korišćenje. Izvodi zadatke
tipične za operativni sistem ali u sebi uključuje i standardan skup komandi i
interfejsa za biblioteke. Modularan pristup, koji je zastupljen u Unix-u, čini
ga idealnim sistemom za kreiranje novih aplikacija.
2
Sposobnost aplikacije da se izvršava na različitim tipovima računarskog hardvera bez potrebe da se modifikuje.
2.2. Period 1969-1971., PDP-7
Na čelu onog razvojnog tima bio je Ken Thompson. On je, između ostalog,
kreirao igru Space Travel koja je zahtevala moćan računar da bi radila. Stoga,
da bi se ona pokrenula, upotrebljen je računar PDP7 iz Belove laboratorije. I
tako je 1969. otpočeo razvj novog operativnog sistema. Projekat je dobio
ime Unics
5
po uzoru na Multics. Radi lakšeg izgovora i pisanja, ime mu je
promenjeno u Unix. Juniks je prvobitno napisan u asemblerskom jeziku i
samim tim je bio potpuno zavisan od klase procesora za koji se realizuje.
1971. Je izašla prva verzija Unix-a.
Slika 3. Ken Tomson
Na Unix su uticali i drugi operativni sistemi pogotovo MIT-ov CTSS
6
a sam
Unix je uspeo u onome što oni nisu – postao je snažni operativni sistem,
neobične jednostavnosti i elegancije.
5
Uniplexed information and Computer Service
6
Compatible Time-Sharing Service
