studenti.rs home page

VISOKA ŠKOLA „CEPS – CENTAR ZA POSLOVNE 

STUDIJE“

FAKULTET SIGURNOSNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD

MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO

IZVORI MEĐUNARODNOG MATERIJALNOG PRAVA

Profesor:

Student:

Milinko Ranilović, prof.

Ivan Trupina

Kiseljak, Maj 2023. godine

1.

SADRŽAJ

2

1.

SADRŽAJ...........................................................................................................................2

2.

UVOD.................................................................................................................................3

3.

MEĐUNARODNO MATERIJALNO KRIVIČNO PRAVO...........................................4

4.

IZVORI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG MATERIJALNOG PRAVA...................5

4.1.

Međunarodni izvori...............................................................................................5

Međunarodni ugovori........................................................................................................8

Međunarodni običaj...........................................................................................................8

4.2.

Nacionalni izvori.................................................................................................12

5.

ZAKLJUČAK.................................................................................................................. 13

6.

LITERATURA.................................................................................................................14

background image

4

3.

MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO

Međunarodno krivično pravo razvilo se iz različitih izvora, ratni zločini potiču iz zakona 

i   običaja   ratovanja,   genocid   i   zločin   protiv   čovječnosti   razvili   su   se   radi   zaštite   lica   od

teškog   kršenja   ljudskih   prava.   Sa   izuzetkom   zločina   agresije   briga   međunarodnog

krivičnog   prava   sada   je   okrenuta   pojedincima   i   njihovoj   zaštiti   od   široke   skale   zločina.

Međunarodno   krivično   pravo   se   sporo   ali   sistemski   u   poslednjim   decenijama   XX   vijeka

razvijala   se   kao   zasebna   nauka   da   bi   se   razvila   u   samostalnu   pravnu   granu   na

međunarodnom nivou koja poprima sve više univerzalni karakter. 

Na početku trećeg milenijuma međunarodno krivično pravo bilježi vrtoglavi uspon sve 

zahvaljujući globalizaciji, internacionalizaciji, prekograničnom kriminalu. 

Sve krenulo od suverenosti države od Žana Bodena koji je još 1576. godine napisao 

“šest knjiga o republici”, sve je to bilo prepreka razvijanju međunarodnog krivičnog prava, 

kao i razvoju međunarodnog prava uopšteno. Kao tvorac termina međunarodno krivično pravo 

u literaturi se često navodi Jeremy Bentam koji je ovaj termin upotrebio u svom djelu još u  

XVIII vijeku, prema nekima ovaj pojam je prvi put upotrebio Bar u XIX vijeku, a neki kažu  

da je to bio Felix, zatim Vita. 

Dva   atributa   čini   ovaj   naziv:   međunarodno   i   krivično.   Međunarodni   karakter   je 

nesporan, pogotovo kada je došlo do stvaranja prvih međunarodnih sudskih tijela i normiranja 

međunarodnih krivičnih djela, a krivični karakter ove grane polazi od instituta krivičnog prava 

prvenstveno krivičnog djela, krivične sankcije i svih drugih krivičnopravnih instituta opšteg 

karaktera. Može se sresti i termin krivično međunarodno pravo koje označava dio unutrašnjeg, 

a ne međunarodnog prava. 

Međunarodno   krivično   pravo   je   skup   propisa   i   pravila   sadržanih   u   međunarodnim 

ugovorima   kako   u   multilateralnim   tako   i   bilateralnim   kojima   se   određuju   međunarodna 

krivična djela, krivična odgovornost i sankcije u cilju zaštite i očuvanja međunarodnog mira i 

bezbednosti čovječanstva i uređuju uslovi pružanja međunarodne krivičnopravne pomoći u 

cilju privođenja krivičnoj odgovornosti učinilaca krivičnih djela.

1

1

 S., Bejatović, O., Ševo, „Osnovi međunarodnog krivično prava“, Banja Luka 2020. godine

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti