Предмет:
Систем управљања заштитом животне средине
СЕМИНАРСКИ РАД
-Управљање отпадом у ЕУ-
Београд, децембар 2022
Садржај
Увод
...........................................................................................................................................1
1.Проблем отпада у блиској историји Европе
..................................................................2
1.1. Кратак осврт на последице отпада у Европи .................................................................2
1.2.
Коришћење
ресурса и проблеми у модерној Европи ....................................................3
2. Закони ,принципи и директиве у управљању отпадом у ЕУ
....................................5
2.1.
Најважнији
закони Европске уније у области управљања отпадом ..........................5
2.2. Законска регулатива о отпаду у Европској унији ........................................................6
2.3. Основни принципи управљања
чврстим
отпадом у Европској унији .....................6
3. Значај прераде отпада кроз
одређене
третмане
.........................................................9
3.1. Рециклирање ..................................................................................................................9
3.2. Компостирање ...............................................................................................................11
3.3. Спаљивање отпада ........................................................................................................12
Закључак
...............................................................................................................................14
Литература
...........................................................................................................................15
Увод
1.1. Кратак осврт на последице отпада у Европи (Лондон)
Проблеми са депоновањем отпада јављају се у време када су људи почели да живе
у насељима у којима као последица животних активности , долази до акумулације
отпада. Неконтролисано одбацивање хране и другог чврстог отпада , односно пракса да
се отпад избацује на улице и празно земљиште у Средњем веку , довело је до наглог
пораста популације пацова и појаве заразних болести. Ово је заједно са преносиоцима
заразе , имало за последицу појаву
Бубонске куге
у XIV веку. Наиме , услед оваквог
поступања са чврстим отпадом појавила се епидемија куге која је покосила трећину
становништва ( око 20 милиона ) ондашње Европе. Упркос застрашујућим размерама
куге и њеним катастрофалним последицама , разноврсни отпад је и даље одлаган
директно на улице Лондона све до краја XVIII века. Међутим , прошло је доста
времена до појаве исправног приступа према овом проблему. Јер у XIX веку се
отпочело са контролисаним сакупљањем и одлагањем отпада од хране и на тај начин се
покушало са контролом развоја мува и глодара , носилаца заразе. Но , овај еколошки
позитиван помак у првој индустријској земљи света ( на плану одлагања отпада )
изазвао је један други еколошки проблем.
Енглески потоци и реке су постали резервоари за одлагање отпада. Тако је 1831.
године у Лондону на пример, уместо од куге, која је вековима пре тога била редовна
појава , страдало 50000 људи од колере , болести узроковане загађеном водом.
Непријатни мириси који су се ширили из Темзе чинили су живот у Лондону средином
XIX века готово неподношљивим. Очигледно , као резултат индустријске револуције у
Енглеској крајем XVIII века и потоњих технолошких револуција (дакле са развојем
модерног друштва ) , количина насталог чврстог отпада се повећала јер су се појавили
нови типови овог отпада: индустријски , институцијални други.
Тако је тек после дугог временског периода утврђен утицај непрописног
чувања ,сакупљања и депоновања чврстог отпада на здравствено стање заједнице.
Показано је да се пацови ,муве и други преносиоци заразних болести брзо
размножавају на отвореним дивљим депонијама , као и на онима које су изграђене на
не одговарајући начин , или се не одржавају по пропису , као и на било ком другом
месту где је одбачена храна доступна преносиоцима заразних болести. Развој
технолошког друштва почиње још у време индустријске револуције у Европи а са њим
се јављају и проблеми у управљању чврстим отпадом.
-2-
Одлагање отпада у другом делу XIX века у Енглеској је попримило драматичне
размере тако да је Општим актом из 1888. године забрањено одлагање чврстог отпада у
потоке , реке и било које друге воде. Тако су се , упоредо са предностима које је донео
технолошки развој , јавили проблеми са одлагањем насталог отпада.
1.2. Коришћење ресурса и проблеми у модерној Европи
Како се европско друштво развијало и постајало богатије тако се упоредо јављало
све више и више проблема. Сваке године се у Европској унији баци око 3 милијарде
тона отпада – од тог броја је око 90 милиона тона опасног отпада. Јасно је и да
располагање са свим тим материјалом ( без угрожавања животне средине ) постаје
велика главобоља. Између 1990 и 1995. године количина насталог отпада у Европи је
порасла за 10% према Организацији за економску сарадњу и развој. Већина одбаченог
материјала је или спаљена или бачена на депоније. Али обе ове мере су директни
загађивачи животне средине. Отпад на депонијама не само да заузима огроман простор
драгоцене земље већ је и загађује , као и ваздух и воду. Такође се ослобађа и угљен-
диоксид ( ЦО2) и метан ( CH4) у атмосферу а хемикалије и пестициди у земљу и
подземне воде. Све ово ће се одразити директно на људско здравље али и на целокупан
планетарни екосистем.
До 2020. године Организација за економску сарадњу и развој ( ОЕЦД ) процењује
да би могла да се смањи количина отпада за 45%-више него што је то урађено до 1995.
године. Европска економија се заснива на високом нивоу потрошње ресурса , ово
укључује сировине као што су (метали , дрво , минерали , итд. ) , енергија и земљиште.
Главни покретач употребе ресурса у Европи су:економски раст , технолошки развој и
промена образаца потрошње и производње. Сваки грађанин Европе баци у просеку 445
кг кућног отпада годишње , са очекивањима да се ова бројка повећа. У Европској унији
употреба материјала се много променила у протекле две деценије али је и даље око 15–
16 тона по становнику годишње. Међутим , овај број знатно варира од земље до
земље , од око12 тона по глави становника у Италији до 38 тона по глави становника у
Финској. Грађевински материјали имају у овоме највеће учешће , затим фосилна
горива и биомасе.
-3-
