АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ШУМАДИЈА
Одсек у Трстенику
Семинарски рад
Предмет: Транспортне особине робе и опасне материје
ЗБРИЊАВАЊЕ АМБАЛАЖЕ КАО ОТПАД
Професор: Студент:
др Владета Јевремовић Вељко Миљковић 2/2023
Трстеник, 2024. Год.
4
Појмовно одређивање отпада
Људско друштво је од самих почетака свог настанка производило отпад. Међутим
са индустријализацијом и технолошким напретком, као и са нерационалним
коришћењем природних ресурса, друштво је суочено са све већом количином
произведеног отпада. Бројне људске активности стварају отпадне материје које се често
одбацују јер се сматрају бескорисним. Према Закону о управљању отпадом (Сл. гласник
РС,111/13), као и Директиви ЕУ 75/442/ЕЕЦ о отпаду, се наводи слична дефиниција
отпада која гласи: „Отпад је, сваки предмет или материја који власник одложи,
намјерава да одложи или је принуђен да одложи, а који је категорисан према утврђеној
класификацији отпада у Каталогу отпада”. Отпад се може дефинисати и као одбачена
материја, производ или материјал који се више не користи, непотребан је и није више
употребљив у свом првобитном облику. Отпадом се сматра и сваки предмет и
материја чије су сакупљање, превоз и збрињавање неопходни у сврху заштите јавног
интереса. Чврсти отпад се често дефинише као „бескорисни“ и нежељени производи
који су резултат људских активности као што су производни процеси, активности у
домаћинству или комерцијалном сектору, а који се након употребе одбацују. Ова
дефиниција обухвата производе које једна страна одбацује, али они могу имати
вриједност за некога другога. Отпад се такође може дефинисати као ресурс који
одбацујемо, јер много тих отпадних материјала може се поново користити као ресурс
за индустријску производњу или производњу енергије, ако се правилно њима управља.
Управљање отпадом постало је један од најзначајнијих проблема нашег времена,
јер савремени начин живота ствара огромне количине отпада, а већина људи жели
сачувати свој животни стил, истовремено штитећи животну средину и јавно здравље. У
пракси се може наћи још низ дефиниција, које врло сликовито одређују појам отпада:
1. Отпад је збир производних и потрошачких остатака.
2. Отпад је јасан отисак материјалног живота људи.
3. Отпад је још недовољно откривен извор сировина и енергије.
5
4. Отпад је промјењиви збир различитих материја и енергије.
Једна од дефиниција која сликовито одређују појам отпада гласи: „Отпад није смеће”.
Иако у свакодневном говору се често поистовјећују појмови отпада и смећа,
посљедњих година све више расте свијест о потреби промјене приступа овој
проблематици. Из претходних дефиниција слиједи да отпад сигурно није гомила
некорисних предмета и материјала и не мора постати смеће ако се с отпадом поступа
на адекватан начин. У том смислу, може се рећи да отпад постаје смеће само у
случају неодговорног понашања људи према властитом отпаду. Отпад је врло
значајан јавно-здравствени проблем јер може послужити као мјесто задржавања
вектора, као извор загађења залиха подземних вода и површинских водотока, као
фактор који нарушава квалитет ваздуха и земљишта и мјесто могућег настанка
експлозије метана или пожара.
Отпад је нуспроизвод људске активности који садржи исте материјале који се налазе у
корисним производима. Концентрација неких корисних материјала може бити већа на
депонијама него у првобитним сировинским рудама. Због тога је од посебне важности
проналазак адекватног начина управљања отпадом, како би се постигао најбољи
свеукупни резултат за друштвену заједницу и животну средину.
Престанак статуса отпада
У моменту када се отпад подвргне поступку прераде (третмана), те задовољава
одговарајуће критеријуме прописане законом, он престаје бити отпад. Поједине врсте
отпада престају да буду отпад ако су биле подвргнуте операцијама поновног
искоришћења, укључујући и рециклажу, под сљедећим условима:
1. Да се материја или предмет обично користи за посебне намјене.
2. Да постоји тржиште или потражња за таквим материјама или предметима.
3. Да материја или предмет испуњава техничке услове за посебне намјене и услове
прописане законом и стандардима који се примењују на те производе.
4. Да употреба материје или предмета неће довести до укупног штетног утицаја на
животну средину или здравље људи.
